Упркос изузетној важности, о мелатонину се недовољно говори. Углавном се везује за квалитетан сан, иако има још мноштво других функција. Овај хормон пинеалне жлезде врло је важан за очување можданих ћелија. Пинеална жлезда се налази у средини мозга и своју активност испољава искључиво ноћу. Под окриљем мрака она серотонин претвара у мелатонин, веома користан за одлагање појаве Алцхајмерове и Паркинсонове болести, исхемије мозга и можданог удара. Може да смањи и степен неуродегенеративних промена у организму.

Утврђено је и да довољна количина овог хормона позитивно утиче на расположење, док његов недостатак доводи до узнемирености, замора и лошег расположења. Сматра се и да мелатонин спречава срчани удар узрокован стресом, тако што смањује производњу кортикостероида, који могу да оштете срчани мишић.

Нажалост, данас све више људи, нарочито у урбаним срединама, има мање мелатонина него што је пожељно. У градовима је вештачко осветљење главни кривац за немогућност остваривања потпуног мрака током ноћи, а улична и друга светлост која допире у спаваће собе кочи ензиме одговорне за “превођење” серотонина у мелатонин, објашњавају стручњаци.

Замрачивање соба за време спавања је најједноставнији начин да се очува стварање и функција мелатонина. Код људи који имају проблем да утону у сан или су старији од 60 година, давање овог хормона као лека показало се врло делотворним.

Научници верују да присуство мелатонина може да спречи и раст канцерогених ћелија. То би значило да у будућности овај хормон може да има терапеутску улогу у лечењу злоћудних болести.