СВАКИ вирус је жив организам, па тако при "рађању потомака" генски запис не мора да буде истоветан оригиналу. Управо се то десило када је настао нови САРС-КоВ-2, седми по реду познати човечији вирус корона који изазива болест ковид-19.

Имунолог Срђа Јанковић, из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, у интервјуу за "Новости", каже да су спонтане мутације живих организама, па и вируса, уобичајена појава у природи:

- Мутација је по дефиницији промена на нивоу генског записа. Какве ће последице она да има, зависи од конкретне промене. Убедљиво је највише мутација које не доводе ни до каквих видљивих новина. Уколико, међутим, промена погоди ген за неку важну беланчевину, и то на такав начин да њена новонастала структура има значајно другачије физичко-хемијске особине него дотадашња, тада се може донекле изменити и одређена биолошка функција. Чак и то је тек први предуслов за неку уочљиву промену биолошког понашања датог вируса, односно његову даљу еволуцију, јер крајњи исход зависи и од мноштва спољашњих чинилаца и околности - пре свега од интеракције са домаћином.

Значи да се вируси размножавају самостално, па затим прелазе на домаћина?

- Не, вируси нису у стању да се размножавају самостално. Они могу да опстану само уколико су у стању да делотворно инфицирају живе ћелије и да се у њима умножавају. При томе, потребно је да се зна да су вируси који изазивају обољења код људи само мали део свих вируса који постоје у природи.

Ко још, осим човека, може да оболи од вируса?

- За практично сва жива бића, чак и за бактерије постоје вируси који су им прилагођени и који опстају тако што их инфицирају. Сви вируси еволуирају, али се брзина којом се то догађа разликује и зависи како од особина самог вируса, тако и од његовог окружења и прилика. Свакако да вируси који су у стању да заразе више врста у просеку имају већи потенцијал да се мењају од оних који су строго специјализовани за једну врсту домаћина. Најпре због тога што више врста вируса ствара већи "резервоар" у коме могу да се умножавају, а друго, још важније, и зато што су приликом прилагођавања на новог домаћина вируси изложени новим селекционим притисцима.

Од чега зависи да ли ће неки вирус који је до сада инфицирао само животиње или бактерије да пређе на човека?

- У мутацији вируса кључно и незаобилазно је мењање домаћина. При томе, да би неки вирус могао да "промени" домаћина, неопходно је да се његова структура тако измени да задовољи читав низ предуслова. То су учестали контакти са потенцијалним новим домаћином, могућност да се стабилно веже за неки молекул на циљаној ћелији... Укратко, неким вирусима који тренутно не нападају људе недостаје тек један или два предуслова да би то почели да чине, док другима недостаје сијасет. Сликовито речено, за неке вирусе је прелаз са животиње на човека налик на прескакање поточића, за друге као препливавање Саве или Дунава, за треће више као савладавање Ламанша или Хелеспонта, док је за четврте у питању непрегледни океан.

Ипак, неки вируси не мутирају, као на пример ХИВ, варичеле, морбиле...?


- Све што поседује геном може и да мутира. Могуће је да код побројаних вируса мутације људима мање "упадају у очи", али су свакако и даље значајне за медицину. Примера ради, постоје два различита типа ХИВ-а и више подтипова, који су сви, наравно, настали мутацијама. Лекари, штавише, прате такве подтипове вируса јер се њихова осетљивост на поједине лекове неретко разликује. Да и не говоримо о томе да је ХИВ својевремено и настао управо еволуцијом од сродних вируса који нападају друге више примате и њиховим преласком на човека.

А вируси који узрокују богиње?


- Вирус малих богиња има више од 20 засад познатих генских варијанти, мада су све оне по својим фенотипским особинама доста сличне, што се објашњава управо тиме што је овај вирус већ вековима у стабилној равнотежи са својим јединим домаћином, човеком, те је превасходно на делу такозвана стабилизујућа селекција. Слично важи и за вирус који изазива овчије богиње или варичеле. И он има велики број генетичких подтипова.

Које мутације вируса су најопасније?


- Опасне су све мутације које повећавају способност датог вируса да науди човеку или да се лакше преноси са особе на особу. Вероватноћа таквих мутација, наравно, као што смо видели, није иста код свих група вируса, јер зависи од "арсенала" који дати вирус већ поседује.

Који вируси се најбрже мењају?


- Издвојио бих вирус грипа или инфлуенце, јер он поседује још један, додатни генетички механизам који убрзава његову еволуцију. Наиме, геном вируса грипа састоји се од седам или осам сегмената од којих се, при истовременој инфекцији неког домаћина двама типовима вируса, лако праве нове комбинације. То је главни разлог из ког је грип у стању да сваке године ствара нове типове, заобилазећи имунски одговор на раније прележани грип - и приморавајући нас да сваке јесени изнова примимо вакцину, прилагођену актуелном типу. Из истог разлога с времена на време, када се структура вируса грипа знатније измени, настају и пандемије са повећаном смртношћу.

РАЗЛИКА У БРЗИНИ ПРЕНОШЕЊА

ДА ЛИ су вируси из породице вируса корона опаснији од вируса инфлуенце?

- Као група нису опаснији, јер већина њих напада људе и изазива безазлене инфекције горњих дисајних путева или народски речено обичну кијавицу. Међутим, вируси из ове породице су и изазивачи тешког акутног респираторног синдрома (САРС) и блискоисточног акутног респираторног синдрома (МЕРС), који свакако јесу смртоноснији од грипа, али се и нешто слабије преносе него грип. Нови вирус корона је, пак, мање смртоносан од последња два, али се преноси знатно ллакше, што и објашњава његово тренутно ширење по свету.