КАРАНТИНСКЕ и све друге мере смањивања социјалних контаката које се примењу у одбрани од вируса корона многи тешко подносе, али стручњаци упозоравају да на време "избалансирамо" емоције и реално прихватимо ситуацију, како негативним емоцијама не бисмо отворили пут за друге здравствене тегобе.

Јер, ако сте од оних које дуже време мучи осећај беса, може да вам оболи неки од дигестивних органа. Људи који су склони да кривицу проналазе у другоме ризикују хипертензију, артритис, па чак и појаву астме. Код оних који су затворени и хладни повећава се и вероватноћа за развој малигних ћелија и срчаног удара, док уколико чезнете за пажњом и љубављу, отварате врата дијабетесу и мигренама!

Доктор Дарко Цветковић, лекар опште праксе из Ниша, каже да су бројна истраживања потврдила да емоције директно утичу на здравље:

- Свака емоција има своју фреквенцију која одступа од фреквенције наше нормалне ћелије. Када се фреквенција наше нормалне ћелије спусти у односу на нормалну фреквенцију, појављује се болест. Ово може да траје и неколико година, јер је људски организам способан да компензује метаболичке процесе и неки временски период само себе штити, али након неког времена та способност опада и нагло настаје болест. Када бактерија, вирус или гљивица уђу у тело и одговара им његова фреквенција, они ће се ту настанити и ширити. Уколико је фреквенција ван опсега, они ће аутоматски бити уништени од стране имуног система.

Како "наштеловати" организам и доћи до ублажавања ефекта лоших емоција? Доктор Цветковић каже:

- Многи људи душевни мир и срећу постижу молитвом, медитацијом или се једноставно осамљују и уживају у тишини. Уз то, веома је битно да се раде ствари које се воле, да човек не заборави да се радује, смеје, одржава добро расположење и да се окружи људима који му пријају.

Наш саговорник каже да су истраживања показала да они који не знају како да се носе са емоцијом беса имају чешће проблема и са мучнином, затвором, депресијом, боловима у леђима.

Код људи који имају оптужујући став према другима и мисле да су увек у праву, могу да се јаве и ментални проблеми. У недостаку емоција и жељи да све у животу буде савршено страдају жлезде и чешће су вирусне инфекције. Честе главобоље највише муче оне људе који су усамљени, а у исто време желе пажњу других и плаше је се.

ЛЕЧИМО ПОСЛЕДИЦЕ

ДОКТОР Цветковић каже да уколико је узрок болести стрес, најлогичније би било да се лечи стрес, односно оно што га је изазвало:

- У садашњој медицини ми лечимо симптом, на пример главобољу, а не стрес који је до главобоље довео. Значи, када се попије лек против главобоље, само се отклања последица. Болови су последња фаза болести, када тело више не може да компензује стрес и тражи помоћ.