При самом врху пирамиде здраве исхране, међу осталим важним намирницама, значајно место заузимају млеко и млечни производи. Сматра се да су важни за свеукупно здравље, али постоје и опречна мишљења која се ослањају на научне доказе о супротном деловању састојака млека и млечних производа код особа које немају способност варења млечних шећера, на првом месту лактозе. Уколико се на ову појаву благовремено не реагује, може да дође до поремећаја функције црева, али и других компликација.


Како да третирамо млеко и млечне производе, и када ове намирнице не пријају нашем организму, објашњава професор др медицинске физиологије и специјалиста медицине спорта Дејан Чубрило са Медицинског факултета у Крагујевцу:

- У постојећој пирамиди, која представља окосницу свих програма исхране, значајно место у дневном оброку заузимају млеко и млечни производи. Препоручује се унос три чаше млека на дан, посебно ако је особа активни спортиста или је изложена већим физичким и менталним напорима. Главни минерал због којег млеко треба да се пије је калцијум.

Зашто је калцијум из млека важан?

- Калцијум из млека је неопходан за правилан раст костију и уопште нормалан развој деце. Посматрано из тог угла, млеко је незамењив производ у дневном јеловнику сваког детета, а посебно малишана укључених у неке облике тренажних активности. У разговору са родитељима, а у оквиру анамнезе исхране њихове деце, готово у 100 одсто случајева млеко је обавезан део доручка, као и оброка пред спавање. Наравно, разлог овако створене навике управо је унос калцијума због правилног развоја костију.


Зашто онда постоји отпор према овој намирници?

- Зато што је научно доказано да код особа које немају способност варења млечних шећера, редован унос млека и млечних производа у дневној исхрани не смањује појаву фрактура, већ повећава ризик за њихов настанак. Такође, и високу учесталост остеопорозе и каријеса могуће је превенирати уносом калцијума из млека и млечних производа, али у размуним количинама. Ако се претера - дешава се супротно.

Како то у пракси изгледа?

- Најнижа учесталост јављања остеопорозе уочена је код народа Азије и Африке, који дневно у просеку уносе 300 до 400 мг, што се сматра најмањом количином. С друге стране, у нашем окружењу уносе се значајно веће количине млека и млечних производа, па је и просечна количина унетог калцијума значајно већа и износи око 1.000 мг. Евидентно је да уносимо више калцијума него што нам је потребно. Шта се са тим вишком дешава? Вишак калцијума се депонује у ткива, нарочито када су присутни хронични запаљенски процеси. Овај податак је веома важан у спортској медицини.

У ком смислу?

- Вишак калцијума у стално присутним упалним процесима у мишићима и зглобовима, доводи до њихове калцификације. То дугорочно уводи спортисту у зачарани круг сталних повређивања. Кључни проблем у свакодневном раду са спортистима јесте управо узимање млека и млечних производа након тренинга, без обзира на то што их они конзумирају најчешће у саставу протеинских шејкова за опоравак. Ово је посебно опасно у време вечерњих тренинга. Опште је познато да се после интензивних тренинга организам спортиста кисели због нагомилавања распадних продуката метаболизма, насталих током великих оптерећења. Управо ова повећана киселост у организму индиректно повећава ниво слободног калцијума у простору ван ћелије, односно у крви. Овакво стање доводи до продужавања процеса опоравка мишића. Стога је веома битно да се организам пред спавање растерети сувишног калцијума и да му се омогући да се током ноћи рехидрира и врати у стање природне равнотеже по буђењу. Ако су ови процеси поремећени, буђење је отежано и временом води спортисту у синдром хроничног замора или претренираност.



ИНТОЛЕРАНЦИЈА

Чак 75 одсто светске популације генетски није у стању да нормално разгради или вари млеко и млечне производе. Та генетска неспособност правилне разградње млека на нивоу црева представља интолеранцију. Зашто је ово толико важно за здравље? Зато што неподношење одређене намирнице није алергија, како се обично мисли, већ одложена имуна реакција која изазива снажну запаљенску реакцију у организму, праћену бројним симптомима.

Јављају се отеченост, промене на кожи у виду екцема, болови у зглобовима, појава гојазности иако особа вежба и води рачуна о храни коју уноси. Долази и до упала синуса, честих главобоља и промене расположења.

Уколико се ове манифестације занемаре, запаљенска реакција се пролонгира и може да доведе до појаве масне јетре и повећања нивоа инсулина, што даље погоршава стање гојазности. Целокупно лошу ситуацију додатно угрожава и унос простих шећера којих има свуда, али и хормона, велике количине лекова, међу којима су антибиотици, лекови за снижавање температуре и против упала, они за смањење киселости у желуцу... Све ово ремети нормалну функцију црева, па се све израженије шире постојећа запаљенска жаришта - наглашава др Чубрило.


БАКТЕРИЈЕ ВРЕБАЈУ


И најмањи поремећај варења оставља простор бактеријама да обраде остатке хране процесом ферментације или врења. Међутим, овим процесом настају гасови, водоник, сумпорна једињења, метан, што у коначном исходу доводи до растезањања црева, болова, надимања. Информација о оваквом стању се преноси путем нерава до мозга, што има за последицу стање сталног грчења са контракцијама, а у неким случајевима може да дође и до потпуног застоја рада црева - појашњава овај стручњак.