ОТЕЖАНО дисање и осећај гушења могу да буду знаци прехладе, упале плућа, али и нарушеног здравља срца. Да би се утврдило о чему је реч није довољно да лекар само послуша плућа стетоскопом, већ и да упути пацијента на основне лабораторијске анализе, ЕКГ, као и рендгенски снимак срца и плућа.


Професор др Петар Оташевић, кардиолог Института "Дедиње", каже да је ова врста додатног испитивања отежаног дисања нарочито важна код старијих особа, као и оних које болују од дијабетеса:

- Код већине срчаних болесника, у напору, као тегоба, јавља се бол у грудима или ангина пекторис. Тада нема дилеме да је реч о нарушеном здрављу срца. Међутим, код пацијента старије животне доби и код оболелих од шећерне болести није реткост да се, уместо бола, као симптом кардиоваскуларног обољења јавља управо осећај отежаног дисања.

Осећај замора, малаксалост и недовољно дубок удах, осим на срчане проблеме, могу да указују и на друга патолошка стања.

- Малокрвност и снижена функција штитасте жлезде такође могу да узрокују тегобе сличне прехлади - каже наш саговорник. - Код ових болесника неопходан је мултидисплинарни приступ у испитивању, који би требало започети прегледом кардиолога.

Да ли гуши и стеже у грудима због респираторне инфекције, или је реч о много озбиљнијем обољењу, могуће је да се утврди и на основу других симптома.

- Уколико је отежано дисање праћено кијавицом, кашљем, боловима у мишићима и повишеном температуром, онда је прилично јасно да се ради о прехлади и не треба ићи даље од физичког прегледа - каже професор Оташевић.

Када проблеми са дисањем и умором трају дуже, и после прехладе, обавезно би требало отићи код кардиолога.

- Одређене врсте вируса могу да оштете срце тако што узрокују запаљење срчаног мишића - каже наш саговорник. - Зато, ако тегобе постоје и после прележане прехладе, током више недеља и месеци, требало би утврдити да ли постоји проблем са плућима или срцем.

Иза симптома отежаног дисања и неподношења напора обично се открије тешко срчано обољење.

- Код ових пацијената прво радимо ултразвук срца и коронарографију, да бисмо утврдили разлог отежаног дисања и лоше толеранције напора - каже професор Оташевић. - Уколико је проблем срчана слабост, онда започињемо давање лекова и пратимо њихово дејство. Уколико је проблем сужење крвних судова или лоша функција срчаних залистака, онда се, поред лекова, може предложити и операција.


БЕЗ ОДЛАГАЊА

Професор Петар Оташевић каже да ако пацијент зна да је срчани болесник, а јави се отежано дисање, отичу му ноге и добија на тежини, то су онда знаци акутног погоршања. Такав пацијент би требало да стигне на преглед код кардиолога у најкраћем могућем року.