ДЕВЕТ од 10 особа за које је у детињству установљено да су алергичне на пеницилин то заправо нису, показало је недавно истраживање. Њихова реакција није настала због преосетљивости на овај антибиотик, већ им је артеријски притисак нагло пао као последица страха и бола од инјекције, или су добили оспе услед вирусне инфекције и температуре.

Али, када је неко заиста алергичан на пеницилин, примање овог антимикробног лека може да доведе и до фаталног исхода.

Професор др Слободан Јанковић, фармаколог Клиничко-болничког центра у Крагујевцу, каже да је алергија на лекове трајно стање и не може да се изгуби са годинама:

- Постоје само два начина да се утврди да ли постоји преосетљивост на неки од лекова, у овом случају антибиотика. Први су кожне пробе, а други мерења у крви специфичних ИгЕ антитела на антибиотик за који се сумња да је узрок алергије.

Наш саговорник сматра да би педијатри и други лекари требало да се уздрже од тога да неког прогласе алергичним само на основу примећене реакције на пеницилин, већ да такву особу пошаљу на алерголошко испитивање и егзактно доказивање да ли се ради о алергији или не.

- Реакција на било који лек може да се испољи било када у животу - каже професор Јанковић. - То не зависи од узраста. Дакле, није реч само о деци.

Иако алергија на антибиотик може да се јави код било код другог лека из ове групе, најчешће су реакције на пеницилин.

- Постоји више типова преосетљивости на антибиотик - каже професор Јанковић. - Први је када долази до наглог пада артеријског притиска или отока усана, језика и врата или оспи на кожи типа копривњаче. У случају реакције другог типа, настаје оштећење ћелија крви, што узрокује анемију, пад белих крвних зрнаца или пад крвних плочица. Трећи тип изазива упалу ситних крвних судова у кожи, бубрезима или зглобовима због таложења комплекса антиген-антитело. Последња у низу реакција је касна преосетљивост, када после 72 сата од примене лека настаје упала ткива на месту где је лек примењен или негде другде, често на потколеницама.

Најопаснија преосетљивост на антибиотик се испољава када се ова врста лека даје инјекционо.

- У овом случају алергија може да буде фатална, јер долази до екстремног снижавања крвног притиска или до угушења због отока усана, језика и врата. Зато је важно да лекар увек има при руци антишок терапију, односно лекове за лечење алергијске реакције.

Када је једна врста антибиотика узрок алергије, најчешће постоји његова замена другим, али не увек.

- У случају да нема адекватне замене, а пацијенту зависи живот од антибиотика на који је алергичан, лек се ипак може дати поступком брзе интравенске десензибилизације, уз посебне мере предострожности и у условима интензивне неге. .


СМАЊЕНА УПОТРЕБА

КАМПАЊА за рационалну употребу антибиотика у нашој земљи води се од 2015. године. Од тада је нерационална употреба антимикробних лекова смањена готово за 40 одсто. То је од великог значаја јер некритичка употреба ове врсте лекова ствара отпорне бактерије које су озбиљна претња човечанству.