Доласком хладних дана, све више боравимо у затвореним просторијама које се не проветравају довољно, тако да се капљичне инфекције лако преносе путем кашља и кијања. Не треба заборавити ни директни контакт са болесним особама из породице или са посла. Са др Миланом Јовановић, професором оториноларингологије, разговарали смо о томе које се респираторне инфекције јављају у повећаном броју током јесени и зиме и како их треба лечити.


Током јесени преовладавају бројне респираторне инфекције, и то прехлада, запаљење грла (ангина), запаљење ува и синуса, грла, бронхитис, упала плућа. Врло често долази до преклапања симптома, јер један узрочник може да доведе до више болести истовремено, посебно код старијих од 65 година, хроничних болесника и млађе деце. Постоји читав спектар тегоба на које се пацијенти жале: цурење носа, кијање, кашаљ, промуклост, бол у грлу, малаксалост, повишена температура, а некада могу бити отечени лимфни чворови на врату.

Како лечити респираторне инфекције?

Терапија вирусних инфекција треба да буде симптоматска, а терапија бактеријских инфекција антибиотска. Међутим, често се антибиотици употребљавају и у ситуацијама када за то нема потребе, а уочена су и бројна нежељена дејства примене антибиотика.

Откриће антибиотика је свакако једно од највећих достигнућа у медицини XX века. На самом почетку њихове примене, сматрало се да ће бактеријске инфекције тиме коначно бити искорењене. Међутим, услед њихове неадекватне употребе, бактерије су временом постале организми који се мењају и на тај начин "бране", односно одупиру ефектима антибиотика. Та способност бактерија се назива РЕЗИСТЕНЦИЈА, и заправо значи да се бактерије, на неки начин, прилагођавају и уче како да избегну за њих штетно деловање антибиотика.

Резистенција се може преносити са једне на другу бактерију и то чак и између различитих врста, а то доводи до њихове још веће отпорности.

  • Лоше бактерије изазивају проблем, оне су узрок болести, као нпр. респираторне инфекције

  • Антибиотици убијају и лоше и добре бактерије. Међутим, бактерије које су природно отпорне на антибиотике дуже опстају у нашем организму.

  • Отпорне бактерије се размножавају и преносе своју резистенцију на друге бактерије.

  • Те бактерије више не реагују на одређене антибиотике, што води ка дужим и јачим инфекцијама

  • Зачарани круг резистенције се наставља…

Сваки пут када узмемо антибиотике, отпорније бактерије не реагују, а неке чак постају отпорне на неколико различитих антибиотика, што их претвара у веома опасне патогене. У пракси то значи да ћемо у будућности чак и обичне бактеријске инфекције морати да лечимо све јачим и јачим антибиотицима.

Додатно, треба нагласити да антибиотици нису селективни лекови. Они делују како на лоше, тако и на оне добре бактерије у нашем организму. Уништавање добрих бактерија доводи до дисбаланса у цревној флори и тиме до низа непријатних стомачних тегоба, од којих су најчешћи пролив, грчеви и надимање. Због тога су пробиотски препарати данас дефинитивно постали "златни стандард" уз сваку антибиотску терапију. Саветује се примена пробиотика од првог дана антибиотске терапије, и још најмање 7-10 дана по завршетку, односно што дуже то боље!

Проф. др сц. мед. Милан Јовановић

Међутим, оно што је посебно важно истаћи јесте да, баш због резистенције, није свеједно који пробиотски препарат узимате уз антибиотик.

Наиме, пробиотски препарати у свом саставу углавном имају добре бактерије, које и саме бивају разграђене деловањем антибиотика. Осим тога, приликом примене бактеријских пробиотских препарата, постоји опасност од њихове интеракције са лошим бактеријама у нашем организму и размене гентеског материјала. Највећи проблем настаје ако се пренесе ген за резистенцију. То значи да би лоше бактерије као изазивачи болести могле постати отпорне на деловање антибиотика, а баналне инфекције би тиме биле практично неизлечиве.

Зато је јако важно да лекар познаје природу болести, да процени да ли је примена антибиотика уопште неопходна, а ако јесте, да уз антибиотик препоручи једину пробиотску гљивицу - Саццхаромyцес боулардии (Буларди).


Буларди је као гљивица потпуно отпоран на деловање антибиотика. Поред тога је еукариотска ћелија, па нема никакве могућности за директну комуникацију или размену генетског материјала са бактеријама. То значи да се једино Буларди може истовремено примењивати уз антибиотик, без икакве опасности од развоја резистенције.

Буларди пробиотик је једини на нашем тржишту у иновативном high-tech паковању, што значи да је сваки блистер додатно заштићен кесицом испуњеном инертним гасом. Тиме се гарантује његов квалитет и ефикасност, а препарат чува од штетних спољашњих услова.

(PR)