ЗА здравље, пожељну тежину, осећај ситости и задовољства, избор намирница које свакодневно уносимо од пресудне је важности. Нутриционисти истичу осам врста које највише пријају организму.

Орахе сматрају вреднијим од лососа и црвеног вина. У њима је половина протеина коју поседује пилетина. Зато је врло важно да свакога дана поједемо седам ораха или неког другог коштуњавог воћа - кикирикија, пистаћа, бадема. Срце ће вам због тога, кажу, бити више него захвално.

Овас такође спречава настанак срчаних обољења. Потпомаже рад артерија и смањује количину холестерола. Комплекс карбоната које садржи успорава ослобађање шећера у крви, обезбеђујући на тај начин енергију.

Шаргарепа је ризница бетакаротена и витамина А, састојака важних у борби против канцера, реуматоидног артритиса и астме.

Црни пасуљ садржи много антиоксиданаса важних за рад мозга. Пола шоље дневно обезбеђује организму 8 г протеина и 7,5 г влакана. Уз то, ова намирница не обилује калоријама.

Парадајз је прави избор, поготово у зимском периоду. Као заштита од канцера бољи је куван него свеж. Зато га обилато и свакодневно треба користити у виду сокова или пасте, јер чува стомак, бешику, простату, плућа, кожу и срце.

Спанаћ такође поседује материје које спречавају срчана обољења. Добар је извор лутеина, једињења које помаже да не дође до једног облика дегенерације ока. Зову га и храном за мушкарце јер обликује мишиће, а подстиче и сексуални набој.

Боровнице садрже више антиоксиданаса него било које друго воће. Добра су превентива од канцера, дијабетеса, али и губитка памћења повезаног са старењем. Због обиља витамина А и Ц помажу у очувању здравља целокупног кардиоваскуларног система.

Јогурт са пробиотским бактеријама мора да се нађе у свакодневној исхрани. Ове бактерије су важне за добро варење, апсорпцију витамина Б, цинка, калцијума, карбохидрата. Спречавају појаву гасова, затвора, дијареје и надутости. Осим овог јогурта, добри су и кефир и јогурт од соје.