МЕЂУ студентима су хронична физичка обољења ретка, али када је о менталном здрављу реч, све више академаца тражи помоћ психијатра и психолога. Младе особе суочавају се са све стреснијим условима живота, анксиозношћу, депресијом, нападима панике и разним врстама фобија. Нису искључене ни теже менталне болести, које се често испољавају управо у време студирања.

У интервјуу за "Новости" др Марија Обрадовић, директорка Завода за здравствену заштиту студената у Београду, каже да су млади од 18 до 25 године под великим стресом, јер због поласка на факултет бар половина њих мења место боравка, уклапају се у нову средину, упознају ново друштво, имају нови ритам рада и одмора, као и нове обавезе и често постављају себи високе циљеве:

- Приметно је да код нас расте број пушача међу студентима. Такође, све је више младих, а међу њима и студената који конзумирају алкохол, све учесталије и у све већим количинама. Има и оних који траже помоћ лекара због тровања алкохолом, а све више је и оних са психолошким поремећајима услед коришћења електронских помагала и друштвених мрежа.

Психолози већ говоре о потребама развоја сајбер психологије, која се бави последицама употребе дигиталних технологија и интернета.

- Показало се да дуго провођење времена на интернету и друштвеним мрежама утиче на поремећај пажње, брзо заборављање, нове врсте воајеризма. Такође, млади често имају илузије о заједништву, виртуелни осећај слободе и повезаности. Када се деси крах тог електронског света и суоче се са самоћом, могу да развију озбиљне менталне поремећаје, попут депресије, анксиозности и слично.

Шта показује пракса, да ли студенти воде рачуна о свом здрављу?

- Када говоримо о младима, то најчешће подразумева да би требало да буду доброг здравља, јер то је донекле природно. Зато је главни задатак нас лекара који радимо са студентима да их научимо колико је превенција значајна, да би што дуже у животу остали здрави. Истраживања показују да чак трећина академаца не практикује никакву физичку активност, али има и оних који се врло посвећено баве неким од рекреативних спортова. Дакле, иду из крајности у крајност.


Последњих година се говори о томе да се хипертензија, поремећај масноћа и шећера у крви све чешће откривају и међу младима.

- На превентивним прегледима које спроводимо, имамо понеки патолошки налаз када је реч о поремећајима крвног притиска, липида и глукозе. Статистички речено, код пет до седам одсто студената на превентивним прегледима открије се неки лош резултат. Много израженији проблем од тог је што су систематски прегледи показали да млади током студија развију неки од деформитета кичме или га погоршају, а чак 25 одсто њих се од прве до завршне године факултета суочи са слабљењем вида и потребом за ношењем наочара или сочива. Такође, у доба студија веома су учестале полно преносиве и уролошке инфекције.

Које полно преносиве инфекције су најдоминантније?

- То су микоплазма, уреаплазма, кондиломи, односно инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ). С обзиром на то да је реч о младим људима, у нашем Заводу имамо Службу за очување и унапређење здравља са саветовалиштем за ХИВ, и ту могу да се информишу о ризицима незаштићених сексуалних односа. Услуге овог саветовалишта чешће користе мушкарци, док девојке траже конкретан савет од гинеколога.

Каква је ситуација када је о респираторним инфекцијама и грипу реч, јесу ли млади отпорнији?

- Свакако да младост чини да се било која респираторна инфекција лакше поднесе. Али зато млади људи често практикују да прехладу "прележе на ногама". Из тог разлога нису ретке компликације као што су високо фебрилна стања и проблеми са дисањем. Зато су нам у сезони респираторних вируса и грипа попуњене скоро све болничке постеље којим располажемо. Наша установа добија одређени број вакцина за заштиту од грипа, мада се студенти ретко одлучују на ову меру превенције.


ГРИЦКАЛИЦЕ ШТЕТНЕ, АЛИ ИХ ЈЕДУ

Да ли се млади бар здраво хране?

- То зависи од тога да ли су смештени у дому, живе приватно или код родитеља. Дакле, врло разнолико. Сигурно да чешће једу брзу храну и калоричне грицкалице у односу на особе које су већ у зрелом животном добу и знају да би такву врсту намирница требало сасвим избегавати. У нашој установи имамо и Саветовалиште за исхрану, али прегледе који су признати од стране здравственог осигурања могу да добију само они који пате од целијакије, дијабетеса, болести бубрега или имају неки други здравствени проблем.