ЛЕТО је време када би свима нама могло да користи мало мање врућине. Али за пробиотске производе то није ствар удобности већ питање живота и смрти. Пробиотици су добри микроорганизми који морају да стигну у стомак живи како би били ефикасни. Изложеност високим температурама штетна је за пробиотске културе, а зависно од броја степени, број живих организама у пробиотицима се може смањити или у екстремним случајевима потпуно елиминисати.

Ових дана у медијима најчешће видимо рекламе које нас подсећају да не заборавимо пробиотик на путовању. Истина је да се путничка дијареја јавља код готово 50 % особа које путују или често мењају животне навике. Али, да ли ће нам пробиотик заиста помоћи, остаје под знаком питања.

Са проф. др Александром Павловић Марковић, специјалистом гастроентерологије и начелницом одељења ендоскопије на Клиници за гастроентерологију и хепатологију КЦС, разговарамо управо о томе.

‘’Од својих колега често чујем да је избор пробиотског соја најважнији. Да само ако постоје докази у виду клиничких студија пробиотик може бити користан за ваше здравље. И тачно је. Важно је да знамо да нису сви пробиотици исти па тако и не делују сви на исте тегобе, а пробиотик морамо бирати у зависности од тегоба које нас муче. За гасове и надутост на пример, добар избор је пробиотска култура Лацтобациллус плантарум 299в. Међутим овај производ не треба користити истовремено са антибиотицима, или рецимо за спречавање путничке дијареје. Тада је много боље узети Буларди.’’, каже проф. др Александра Павловић Марковић.

’’Ипак, оно што је тренутно много важније, је да водимо рачуна о томе како је пробиотик упакован. Иако на први поглед звучи чудно, треба да знамо да ако пробиотици предуго времена проведу на високим температурама добре бактерије могу бити бескорисне.’’, истиче проф. др Александра Павловић.


Проф. др Александра Павловић Марковић / специјалиста гастроенреологије


Да ли онда има смисла носити пробиотик на путовање кад знамо да температуре у нашем аутомобилу или у нашој торби за плажу могу достизати преко 40 степени?

Познати гастроентеролог тврди да има, али да треба бирати производе оних компанија које користе flow pack технологију паковања. Ова техника производње подразумева паковање блистера у специјалну кесицу испуњену инертним гасом којим се пробиотици штите од високих температура, светлости и влаге. Ово је посебно важно лети када, као што сте и сами реки, температуре достижу преко 40 степени. То је једини начин да будете сигурни да ће пробиотици у ваш стомак стићи непромењени и спремни да испоље жељено дејство, тврди др Александра Павловић Марковић, професорка гастроентерологије и хепатологије на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

(ПР)