Свако време има своје специфичности када говоримо о здрављу човека. У прошлости је становништво страдало у разарајућим епидемијама, а томе је доприносила лоша здравствена заштита, хигијенски услови и животне навике.

Како је напредовала медицина, људи су постали свеснији како да спрече обољевање од неких болести, почели су да воде рачуна о превенцији, исхрани, физичкој активности... Због тога се данас неке болести чак сматрају искорењенима, а поправила се дужина и квалитет живота.

Данас највећу опасност представља касно откривање и лечење хроничних, системских болестил. У наставку прочитајте које су то неке од најчешћих болести данашњице.

Исхемијске болести срца

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, У Србији сваке године од срчаних болести умре више од 50 000 људи. Водећи фактори ризика за настанак и развој ових болести јесу пушење, неправилна исхрана, гојазност, висок крвни притисак и недовољно физичке активности.

Мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена све до менопаузе, када се ризик изједначава.

Исхемијска (коронарна) болест срца има највећи удео у смртности од срчаних болести у Србији. Настаје због смањеног допремања кисеоника путем срчаних артерија до срца, најчешће због атеросклерозе (сужење крвних судова).

Најтежи облик исхемијских болести срца је акутни коронарни синдром у који спадају инфаркт миокарда, ангина пекторис и изненадна срчана смрт.

Дијабетес

Диабетес мелитус (позната и као шећерна болест), настаје као метаболички поремећај када панкреас не лучи довољно инсулина, или постојећи инсулин не може да се искористи. Ово је једно од најчешћих хроничних обољења у свету.

Светска здравствена организација (WHO) и Међународна федерација за дијабетес (IDF) процењују да ће се број оболелих од дијабетеса до 2040. порасти на близу 650 милиона. На основу доступних података Батута, у Србији од дијабетеса болује више од 700 хиљада људи, од чега око 50 одсто деце. Забрињавајуће су процене лекара, према којима сваки трећи оболели нема дијагнозу или не зна од чега болује.

Штитна жлезда

До поремећаја функције тироидне жлезде долази због прекомерног или недовољног лучења хормона. Веома је честа појава, пре свега код жена, а бележи се тренд раста броја оболелих у свету и код нас.

У Србији, поремећај рада штитне жлезде има близу 800 хиљада грађана, од чега већина успорен рад (хипотиродизам). Од хипотироидизма жене обољевају четири до седам пута чешће.

Симптоми обољења штитне жлезде се често мешају са симптомима менопаузе.

Најпознатији симптоми су гојење, као последица ниског нивоа хормона (хипотиреоидизам), и мршављење када се лучи превише хормона (хипертиреоза). Поред ових симптома, јављају се и отечен врат, успорен или убрзан рад срца, умор, успореност, депресија, знојење, тремор руку и други.

Цироза јетре и Хепатитис

Цироза јетре је болест код које патолошки процеси погађају све делове јетре. Када је узрок прекомерна употреба алкохола, говоримо о алкохолној цирози. Један од узрока је хронични хепатитис, а могу је изазвати и примарна билијарна цироза, наследна обољења, васкуларна обољења, инфективна обољења, лекови.

Хепатитис је запаљење јетре узроковано различитим факторима (вирусима, алкохолом, токсинима, лековима, метаболичким процесима…). Симптоми изостају или су благи, па је највећи проблем то што велики број оболелих не зна да има инфекцију, док у исто време инфицирана особа која нема симптоме може пренети инфекцију на другога. У свету је више од 325 милиона људи болује од вирусних хепатитиса, а годишње умре око 1,34 милиона људи.

Алцхајмерова болест

Алцхајмерова болест је дегенереативно обољење мозга, претежно са поремећајем мишљења, памћења и понашања, непознатог узрока. Симптоми се разликују од пацијента до пацијента, а најчешће су то проблеми у извођењу свакодневних радњи, сналажење у непознатом окружењу, промене расположења, губитак краткорочне меморије, заборавност, дезоријентисаност, депресија и друго.

Након 60. Године, учесталост од обољевања се удвостручава на сваких пет година живота.

Тачан број људи који болује од Алцхајмерове болести и других облика деменције у Србији још увек није познат. Неке од процена су, да број оболелих премашује 160 хиљада, са вероватним растом у будућности.

Туберкулоза

Светска здравствена организација последњих година упозорава јавност да антибиотска резистенција постаје нова претња по глобално здравље.

Сматра се да је туберкулозом заражена четвртина читаве популације на свету. Сваке године ова болест однесе више од два милиона живота, што је чини једном од најсмртоноснијих болести данашњице. Према изјавама званичника, у периоду од 2003. до 2019. у Србији се бележи пад обољевања и умирања од тубркулозе, па тако Србија спада у земље са ниским оптеречењем туберкулозом. Према подацима Батута, 2003.године обољевало је 37 особа на 100 000 становника, а данас њих 11.

Туберкулоза је заразна болест коју најчешће изазива хумани тип бацила туберкулозе, али је могу изазвати и друге бактерије. Болест напада систем органа за дисање, пре свега плућа. Лечење траје дуго, а поред излечења оболелог, циљ је и сузбијање ширења даље инфекције.

(ПР)