Алергијске реакције су све чешће у целој популацији, а како их карактерише и чињеница да се јављају код особа с природно ослабљеним имунитетом, односно после стања и болести којима је природни обрамбени систем исцрпљен, "на удару" су посебно старији.

Концентрације полена су већ достигле максимум, и мада је киша претходних дана мало умањила концентрацију алергена у ваздуху, тај повољни тренд ће престати са отопљењем. А, алергијске реакције органа за дисање узроковане су првенствено алергенима које се удишу и довољно су ситни да продру до сваке бронхије. Ти алергени су првенствено полени трава и дрвећа, мада је се више алергичних и на прашину, буђ, животињске длаке...

Истраживања показују да чешће оболева градско него сеоско становништво, иако природно у руралним срединама има више трава и дрвећа, па самим тим и алергена у ваздуху. Али истраживачи то објашњавају чињеницом да живот у природи јача имунитет, па и да су они који су стално на свежем ваздуху, за разлику од становника углавном загађених метропола, отпорнији на алергене.

Они који пате од алергија, ако се придржавају препорука лекара, већ одавно су на терапији, а поред лекова борба са алергенима, којих је највише у ваздуху током топлих дана без кише, и нарочито ујутру, подразумева и посебан режим живота: избегавање излазака у време највеће концентрације поленских зрна у ваздуху, нарочито пре пљускова, кад виши слојеви ваздуха "падају" ка земљи, пресвлачење после сваког изласка у природу, прање косе... Тај ритам је уз свакодневне обавезе тешко постићи, али ако се не предузимју мера превенције, симптоми алергије се погоршавају.

Алергије на полене обично су праћене и алергијама на неке намирнице, па у сезони алергија, од најранијег пролећа до касне јесени, алергични морају да пазе и на јеловник. Алергије на поједине лекове и намирнице разликују се по симптомима од тзв. инхалаторних алергија. Реакције на поједине врсте хране су вишеструке, а појављују се неколико сати после јела. Поред желудачних и цревних тегоба, могуће су реакције на кожи, као што су копривњача, или на дисајним органима, као кијавица или отежано дисање. Стручњаци, рецимо, препоручују да неку намирницу коју први пут једете, једете саму да бисте у случају алергијске реакције знали чиме је изазвана.

Код одраслих главни узрок алергијских реакција су млеко, производи са пуно беланчевина, риба, поједино воће - јагоде, банане... Ако се појави сумња на алергију, дијагноза се поставља изостављањем сумњивих намирница из исхране. Мора да се спроведе дијатални режим, којег би болесних требало строго да се придржава. После дијете у којој су изостављене намирнице које могу да изазову алергију, пацијент би поново требало да почне да их узима у малим количинама да би се потврдило или искључило њихово алергијско деловање. Ако се докаже алергија, помаже само одрицање од те намирнице, и мора да се води рачуна да се она не узме ни у најмањим количинама.


ВИШЕ ЗЕЛЕНОГ ПОВРЋА И ЖУТОГ ВОЋА

За особе склоне алергијама и уртикаријама савет је да у исхрани користе пуно лиснатог поврћа тамнозелене боје и воћа жуте и наранџасте боје. Ове намирнице садрже бета-каротен. С друге стране, требало би избегавати намирнице које садрже конзервансе попут тартразина (Е102) и бензоата, као и намирнице с високим садржајем аминокиселине хистидина, супстанце из које се ствара хистамин.