ДЕГЕНЕРАТИВНА обољења коштано-зглобног система, а пре свега кичме, саставни су део процеса старења. Упозоравајући симптоми на почетку су неспретан ход, укоченост тела, док је појава погрбљености углавном озбиљан знак да су дегенеративни процеси узели маха. За кичму се, не без разлога, каже да је осовина нашег тела. Колико ће бити здрава зависи од њеног квалитета и колико је поштујемо. Савремени човек се често и не осврћу на њену танану структуру, па је свакодневно оптерећује и излаже неприродним напорима. За овакво непоштовање у каснијем животном добу она ипоставља прилично висок рачун.

Шта се са кичмом дешава и због чега долази до њеног пропадања, објашњава неурохирург др сци. мед. Ненад Живковић из Клиничко- болничког центра "Земун":

- Кичма трпи дегенеративне промене које су условљене биолошким процесом старења. То је генетски условљен процес са симптомима који се јављају и код жена и код мушкараца већ после 40. године, а код многих, захваљујући пратећим факторима, и раније. Савремени начин живљења пун стреса и нова компјутерска ера допринели су да се дегенеративна обољења кичме све чешће јављају и код млађих.

* На шта тачно мислите?

- На недовољну физичку активност, прекомерну тежину, дуготрајно седење у принудном положају, лоше држање тела. Све ово нарочито убрзава дегенеративне промене. Само седењем оптерећење кичме достиже 50 одсто. Дегенеративна обољења кичме нимало нису безазлена, јер осим што ремете квалитет живота онемогућавају и радну способност. Због тога представљају не само медицински, већ и социо-економски проблем.

* Како се процес дегенеративних промена одвија?

- Дегенеративне промене могу да захвате све делове кичменог стуба - зглобове, међупршљенске дискусе, лигаменте, кичмене пршљенове. Све те промене смањују еластичност кичме и чине да притисак на васкуларне и нервне елементе буде велики, најчешће у лумбалној (крсној) или цервикалној (вратној) регији. Као последица тога је појава сколиозе, односно кривљења кичме, остеоартритиса, дискус херније, спондилозе, сужења кичменог канала...


* Како се такви пацијенти лече?

- Лече их лекари бројних специјалности. Почињу код лекара опште праксе, а настављају код физијатра, неуролога, неурохирурга, ортопеда, интервентних радиолога, у зависности од степена развоја и сложености болести. У већини случајева лечење се своди на конзервативни третман и решавање акутног бола. Ово представља погрешан приступ, јер се обично прескаче друга фаза, која подразумева едукацију пацијената и увођење одређеног програма вежби. С обзиром на то да се болест не санира у старту на правилан начин, она и даље напредује прелазећи у хроничан облик, уз нове, јаче болове. У таквом стању оболели неконтролисано узима аналгетике, који неретко доводе до веома штетних последица. Даље напредовање болести изазива све јачи степен бола, због чега пацијент на крају стиже и код неурохирурга.


* Који је правилан начин лечења?

- За сваки степен дегенеративног обољења постоји опција лечења. Примера ради, код механичког притиска нервних елемената у кичменом стубу јавља се и такозвана хемијска упала нервних структура, јер се ослобађају медијатори (узрочници) запаљења, што, наравно, изазива јак бол. У таквим околностима болест може ефикасно да се третира одређеним нехируршким инвазивним методама. Уколико се, рецимо, ради о дискус хернији, она такође пре хируршког захвата може да се успешно третира такозваном перкутаном ласерском дискус декомпресијом, која заглављени корен нерва ослобађа притиска и елиминише бол. У сваком случају, хируршка опција се примењује тек онда када се исцрпе све друге могућности, а она, по могућству, треба да буде најмање трауматична.

* На шта тачно мислите, када то кажете?

- Операција ендоскопским путем је најкомфорнија. Ендоскопске технике омогућавају максималну визуализацију са минималном трауматизацијом ткива, минималним крварењем и минималним стварањем ожиљка. Изводе се у локалној или општој анестезији, где се ендоскоп уводи кроз рез од седам до осам милиметара до места промене, која је изазвана дискус хернијом или неким другим дегенеративним процесом. Због краћег трајања операције појава постоперативне инфекције сведена је на минимум. Пацијенти оперисани на овај начин имају значајно мањи локални постоперативни бол, покретни су одмах након интервенције, а период опоравка је видљиво краћи у односу на отворене операције. Међутим, да би се оваква интервенција урадила на ваљан начин неопходна је добра едукација хирурга. Недовољно обучен и искусан хирург лако може да направи повреду нерва у уском простору кичме, што код пацијента може да доведе до далекосежних нежељених последица.


ДЕЦА И РАЧУНАРИ

ЗА децу је нарочито погубно неправилно и предуго седење пред рачунаром и телевизором, јер она већ у току развоја имају криву кичму, коју тешко могу да исправе у одраслом добу. Као одрасле особе постају готово сигурни кандидати за бројне компликације праћене болним стањем и неизбежан дегенеративан процес на кичми.

Дегенеративне промене испољене у виду спондилозе, сколиозе и кифозе, највише захватају предео вратне кичме доводећи до отежане вратне циркулације и лошијег снабдевања мозга крвљу. Заправо, свака неприродна кривина у врату и све болне сензације у врату и раменима имобилишу (коче) вратни део кичме, скраћујући и смањујући обим покрета.

Уколико изостане физичка активност, обавезно долази до хипотрофије овог дела кичме, лошије прокрвљености и дотока крви у мозак. Сигуран знак да се тако нешто дешава је честа појава изненадне вртоглавице. Одржавању здраве кичме помаже редовно вежбање или пливање. Уколико немате одговарајуће справе у кући, има их у парковима за вежбање на отвореном, што је вишеструко корисно - наглашава др Живковић.