ИАКО нема званичних епидемиолошких података, клиничка пракса показује да све већи број пацијената због тегоба изазваних аутоимунским болестима тражи помоћ лекара. Стања у којима организам сам ствара антитела која нападају сопствене ћелије и ткива и узрокују органски или системски нарушено здравље су многобројна. Невоља је што ова обољења често могу да буду прикривена, или да по симптомима упућују на неку сасвим другу болест.

У интервјуу за "Новости" професорка Александра Перић Попадић, из Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије, каже да жене у репродуктивном периоду чешће оболевају од аутоимунских болести, а верује се да је узрок томе утицај главног женског хормона - естрогена.

- Аутоимунска болест се код жена најчешће испољава између 15. и 55. године. Може да се јави и пре 15. године, мада доста ређе, док после 55. подједнако оболевају оба пола. Код жена је трудноћа често окидач за испољавање аутоимунске болести, која је до тада само тињала или уопште није показивала симптоме. Неретко се иза побачаја крије управо аутоимунско обољење. Зато би већ после првог побачаја требало испитати узрок који је довео до губитка плода.

* Да ли свако аутоимунско обољење нарушава репродуктивно здравље?

- У принципу да, али узрок побачаја услед аутоимунске болести најчешће су лупус и антифосфолипидни синдром, мада и поремећаји у функционисању штитасте жлезде могу бити значајан фактор. Што се тиче антифосфолипидног синдрома, он може да се јави у оквиру лупуса као примарне болести, али може да постоји и сам за себе. Овај синдром је праћен артеријским и венским тромбозама и тромбоцитопенијом у крвној слици.

НАЈЧЕШЋЕ ДИЈАГНОЗЕ * Које су најчешће аутоимунске болести? - То су обољења штитасте жлезде, као што је Хашимотов синдром, дијабетес мелитус типа 1, реуматоидни артритис, системски еритемски лупус, Сјогренов синдром, целијакија, аутоимунски хепатитис, примарна билијарна цироза и, у мањем броју случајева, системска склероза.

* Могу ли жене које болују од аутоимунске болести да се остваре као мајке?

- Већином да, уз удружени надзор лекара који лечи аутоимунско обољење и води трудноћу. Зачеће се саветује када је аутоимунска болест у фази ремисије или мировања и када је одређена одговарајућа терапија. У супротном, може да буде последица и по жену и по плод.

* С обзиром на то да болест може дуго да тиња и да не показује симптоме, да ли постоји могућност да се открије на време?

- Утврђено је да су жене, рецимо, пре него што им је дијагностикован лупус, имале фотосензитивне реакције на сунце и да су те реакције биле праћене осипом коже. Већина њих је то стање посматрала као алергију на сунчеве зраке, међутим, обично после неколико година се покаже да је реч о системском еритемском лупусу. Дакле, УВ-зрачење може да буде окидач за испољавање те врсте аутоимунског обољења.

* Да ли су аутоимунске болести генетски условљене и, осим трудноће и УВ-зрачења, шта још може да буде окидач за њихово испољавање?

- Код аутоимунских болести углавном говоримо о генетској предиспозицији. Ако болест постоји, она ће да се испољи пре или касније, а окидачи који је убрзавају су и дејство хормона, вируси, неке бактерије, поједини лекови, стрес, загађеност животне средине...

* Да ли постоје специфични симптоми који упућују на аутоимунске болести?

- Пацијенти се најчешће жале на дуготрајну малаксалост, губитак у тежини, отицање лимфних жлезда, болове у зглобовима, нарочито ситним зглобовима шака и стопала, промене по кожи, на ранице у устима и носу, повишену телесну температуру... Ови симптоми могу да буду повезани с многим другим болестима, често и са самом прехладом или падом имунитета. Зато није чудно што многи пацијенти дођу до праве дијагнозе тек после неколико година. Ипак, свест лекара о постојању аутоимунских болести у последњих 10 година је много присутнија, и код појаве оваквих стања много чешће упућују пацијента на скрининг антитела и на анализу других имунолошких параметара.

* Како се лече ове врсте обољења?

- За све аутоимунске болести постоји савремена терапија. Једино је питање да ли су сви лекови доступни о трошку осигурања или нису. Иначе, за лечење аутоимунских болести користе се различити лекови, од нестероидних антиимфламаторних лекова, који су код неких пацијената прва линија одбране, преко антималарика, гликокортикостероида, цитостатика, па све до биолошке терапије моноклонским антителима.


БОЛУЈЕ 10 ОДСТО ПОПУЛАЦИЈЕ

* Колико има аутоимуних болести?

- У литератури се помиње до 100 различитих дијагноза, а процењује се да у општој популацији од ових болести болује од три до десет одсто популације.