СВАКА друга особа старија од 50 година има хемороиде. То је, кажу лекари, болест модерног доба. Неки имају генетску предиспозицију, а код већине се јавља као последица лоших навика у исхрани заснованој углавном на превише прерађене хране и због углавном седећег начина живота, без довољно физичке активности. Такође, и гојазност може да допринесе настанку хемороида. Непријатности због овога су код неког мање, а код неког више учестале.

Појаву хемороида најчешће изазива затвор. Јер, услед повећања притиска у крвним судовима због напињања при пражњењу црева, долази до стварања хемороида. Временом ти чворићи се спуштају према отвору ануса и тада се јављају први симптоми болести.

Типични знаци хемороидалне болести су безболно светлоцрвено крварење, бол приликом пражњења црева и свраб. Код унутрашњих хемороида може се видети крвав траг на тоалет папиру. Озбиљније тегобе настају ако унутрашњи хемороиди испадну из ануса. То ствара бол у целом делу око ануса, свраб и велику осетљивост.

Према клиничкој слици и тежини тегоба лекари разликују четири стадијума ове болести. Први и други се разликују по томе колико је чвор увећан, у трећем стадијуму чвор већ излази кроз анус, али за разлику од четвртог стадијума болести, када је то немогуће, још може да се врати унутра.

Лечење је у блажим облицима нехируршко, али лекари кажу да ове методе прво радије испробају и они код којих је болест толико узнапредовала да ефикасног решења нема без операције.

Проблем је, међутим, указују специјалисти, што многи пацијенти, углавном због стида, одлажу одлазак лекару, па помоћ затраже тек кад је болест увелико одмакла.

Терапија се, уобичајено, започиње хигијенско-дијететским мерама, регулацијом пражњења и применом чепића или крема. Ова терапија ублажава, али не лечи проблем, па се дешава да се пацијенти после неког времена врате у ординацију са још израженијим симптомима.

У првом и другом стадијуму болести од нехируршких метода обично се предлажу подвезивање хемороида гумицама, затим ласерска терапија и радио-аблација, а у овим стадијумима болести примењују се и склеротерапија и криотерапија.

Подвезивање се најчешће препоручује у другом стадијуму болести. Гумица се кроз аноскоп постави на слузокожу изнад чвора и он за недељу-две зарасте, али у великом броју случајева болест се опет после неког времена враћа. Резултати су слични и код примене ласерске терапије и радио-аблације. У почетним фазама болести примењују се и склеротерапија и криотерапија, али се код једног броја пацијената после њих бол око ануса повећава, а у 30 одсто случајева после ових интервенција хемороиди се враћају.

Хируршке методе лечења хемороидалне болести, иако их пацијенти већином максимално одлажу, узнапредовале су па сада и лекар и пацијент имају већу могућност избора.

Класични оперативни захват који се примењује кад хемороиди испадну кроз анус, дакле у трећем и четвртом стадијуму болести, подразумева одстрањивање хемороида резањем. Лекари кажу да се проблем тако трајно решава, али да је опоравак после захвата непријатан за пацијента, а траје три-четири недеље.

Новија метода, резервисана за трећи стадијум болести је тзв. де лонго. У том случају се аутоматски одстрањује део слузокоже ректума што обезбеђује да се испали хемороиди врате у завршни део црева.

Од свих хируршких метода, кажу лекари, најмање инвазивна је "ДГ ХАЛ" метода, којом се ефекат постиже у 90 до 95 случајева. Методом се заправо отклања узрок појаве хемороида, односно артерије које доводе крв у болесни хемороид подвезују се шавовима у завршном делу црева и зато је захват, кажу, практично безболан. Ако пацијент има трећи или четврти стадијум болести уз ову методу потребно је решити и проблем вишка слузокоже што се ради операцијом у амбулантним условима, а опоравак траје три до пет дана. Током тог периода могуће је слабо крварење или појава нелагодности и бола око ануса, као и сметње са мокрењем и пражњењем.


ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ, ХИГИЈЕНА И ПРАВИЛНА ИСХРАНА ПРОТИВ ХЕМОРОИДА

Да бисте избегли појаву хемороида најважније је да се правилно храните. То подразумева доста влакана у исхрани и бар два литра воде дневно. Важна је и физичка активност. Ако нисте расположени за интензивније тренинге, бар брзим ходом сваки дан пређите маршруту од три до пет километара.

Такође, доведите телесну тежину у нормалу. Једите мање, а чешће и водите рачуна да у оброцима имате довољно намирница богатих влакнима: житарица, пасуља, слатког кромпира, грашка, јабука, бобичастог воћа... Избегавајте јако зачињену храну, посебно љуто.

Да бисте имали нормално пражњење потребно је да сваког дана на менију имате супу или чорбу. Најбоље су чорбице од више врста сезонског поврћа, али немојте у њих током припреме додавати брашно или густин.

Седење је сигуран начин да почнете да таложите килограме, јер не трошите довољно калорија, а уз то ни циркулација вам неће бити као да сте физички активни, што опет води ка појави хемороида.

Лекари кажу да особе са проблемима пражњења најчешће греше када се дуго и превише јако напињу и дуго седе на ве-це шољи. Све то само погоршава стање хемороида. Зато избегавајте такав "сценарио" и трудите се да регулишете столицу. Од помоћи може да буде чаша млаке воде ујутру на празан желудац.

Опуштање ректалних и аналних мишића такође ублажава тегобе с хемороидима. Лекари предлажу наизменично топлу и хладну купку. У води температуре 37 до 38 степени Целзијусових требало би седети пет минута, а онда 30 секунди у хладној и тако неколико пута наизменично.

Нарочито је важна хигијена ануса. После пражњења најбоље је да се оперете. Није небитно ни који тоалет папир користите. Он никако не би смео да буде груб и обојен, јер садржи примесе тешких метала, него мекан и бео.