ТО што неко има нормалан индекс телесне масе (БМИ), не значи аутоматски да је здрав и да не треба да се брине за своје здравље, тврде научници. Јер, место где се у телу таложи масноћа бољи је показатељ здравља него телесни индекс.

- Није свака маст иста - каже др Виренд Самерс, кардиолог из Мејо клинике у Минесоти. - Маст која се налази директно испод коже, односно она коју видимо, није увек штетна. Треба да се прибојавамо оне масти коју не видимо голим оком.

Ова, "невидљива" маст је метаболички активнија и изазива низ штетних процеса. То је врста масти која је уско повезана са ризиком од кардиоваскуларних болести.

Гојазност је кривац за безброј здравствених тегоба, попут коронарне болести, високог крвног притиска, инфаркта и дијабетеса типа 2, али није свака маст састављена од истог "материјала".

Поткожна маст видљива је голим оком и може да се опипа око стомака или бокова. Ова врста масти налази се испод коже, и релативно је безбедна по здравље. Особе које су "крушкасто" грађене, које имају ужи струк, а шире бокове, имају више ове поткожне масти.

Они који имају грађу у облику јабуке, таложе маст у средњем делу тела, око стомака, и углавном имају више скривене масноће. Ова маст се налази у дубљим структурама тела, и није тако очигледна као што је поткожна масноћа. Унутрашња маст сакупља се око органа, унутар стомака, око цревног тракта, слезине и бубрега.

- Ако сте мршави, а почнете да добијате на тежини, без толико видљивих промена на телу, вероватно расте количина унутрашње масноће, а касније и стомак почне да "виси" - објашњава др Самерс.

Има наде и за оне који се гоје око стомака. Наиме, ако смање своју килажу за само од четири до пет килограма, могу значајно да смање ризике од оболевања, посебно од настанка кардиоваскуларних болести и шећерне болести типа 2.

У студији из 2010. године, поређене су две групе младих и здравих учесника, са нормалном килажом. Једна група одржавала је тежину осам недеља, док су другу групу истраживачи "угојили" за пет килограма. Резултати, објављени у American college of cardiology, били су запањујући.

У групи која је набацила килажу, поједини учесници су више повећали унутрашњу, а други поткожну масноћу. Ови са унутрашњом масноћом имали су повећање крвног притиска, и дисфункцију ендотела, што доводи до развоја артериосклерозе и многобројних кардиоваскуларних поремећаја. На крају студије, после 16 недеља, када су испитаници изгубили вишак килограма, све ове функције вратиле су се на нормалу.

С друге стране, код оних који су, током студије, добили више поткожне масноће, није забележен поремећај функције ендотела. То значи да није толико опасно ако се угојимо неколико килограма, већ где та масноћа оде, објашњава др Самерс.

Како да знамо да ли имамо скривену масноћу? Нажалост, анализа биоелектричном импедансом (БИА), која се најчешће користи за процену структуре тела и садржаја масти у њему, није довољно поуздана.

Најприближније "ручно" мерење је израчунавање односа бокова и струка (Waist hip ratio - WHR). Мерење обима појединих делова тела подразумева мерења обима струка, горњих и доњих екстремитета и однос струка и кукова. Струк се мери између најниже тачке ребарног лука и бедреног гребена.

Начин рачунања WHR jе врло једноставан. Формула гласи: обим струка подељено са обимом кукова. Број који се добије, представља WHR индекс. Уколико je WHR индекс u распону од 0 до 0,9, дијета није потребна. Оптималан WHR индекс је 0,6, и њега имају жене са савршеном фигуром. Иначе, нормалне вредности су 0,95 за мушкарце и 0,80 за жене.

Ако сте прекорачили ову бројку, не треба да бринете, тврди Гери Хантер, професор хуманистичких студија на Универзитету Алабама у Бирмингему. У студији коју је објавио у часопису "Гојазност", утврдио је да су жене, учеснице, након режима који је подразумевао 40-минутно вежбање два пута недељно, смањиле за 10 одсто количину скривене масноће, током једне године колико су учествовале у истраживању.