Храст - свето дрво старих Словена

З. О. Јоксовић

15. 10. 2014. у 11:08

Храст - свето дрво старих Словена
Лековита природа - храст и жир: Ово грандиозно стабло пуно је позитивне енергије коју свако може да осети када се нађе у његовој непосредној близини. И кора има лековита својства

Симбол снаге, моћи, дуговечности, чврстоће, духовног и материјалног богатства, дрво храст било је од давнина било веома поштовано у народу. Његов плод жир, као и кора, користила се за исхрану и лечење. Стари Словени су га сматрали светим и посветили Перуну громовнику а и Хришћани га изузетно цене. Ово грандиозно стабло пуно је позитивне енергије коју свако може да осети када се нађе у његовој непосредној близини.

За храстову кору се одавно зна да поседује лековита својства, при чему је то посебно изражено код лужњака и китњака. Да би се лековитост очувала у што већем проценту, са младих грана треба ољуштити кору у рано пролеће пре листања, или у касну јесен када лишће опадне. Кора се затим суши и касније користи за справљање чаја.

Због високог садржаја танина чај се користи као антисептик који спречава размножавање микроорганизама. Користи се и као адстригенс јер делује на површинско скупљање ткива, а лечи и упалу коже и слузокоже. По потреби храстова кора може да се користи и као антидот, односно противотров у случају тровања алкалоидима и тешким металима.

Плод храста жир је природан органски производ, настао без употребе хемијских препарата у току развоја, сазревања, складиштења и прераде за људску употребу. Сазрева у септембру и октобру и тада га треба брати. Када се користи као храна, у људском организму јача животну енергију, одржава и изграђује ћелије спречавајући њихову оксидацију.

Самим тим, омогућава кретање, механички рад, стварање топлоте, рад срца, дисање... Богат минералима, уједно пружа антиоксидансну заштиту организму. Између осталих садржи калијум, калцијум, манган, натријум, који су као електролити одговорни за одржавање баланса течности унутар и ван ћелија.


Добри познаваоци тврде да је жир најукуснији испечен у пепелу. Пржени, ољуштени и самлевени препоручује се као дијететско средство, за лечење пролива, запаљења коже и слузокоже. Од жировог брашна прави се изузетно хранљив хлеб у Шведској и Норвешкој, док се у Италији и Украјини комбинује жирово и брашно житарица. На Сардинији спремају лепиње од жира, а у Шпанији и Алжиру жир једу печен као кестење. У Немачкој се пржени жир користи као кафа. Окрепљујући напитак од жира познат је и становништву Косова и Босне и Херцеговине.


ЧАЈЕВИ ОД КОРЕ

За чишћење организма- Кашичицу храстове коре сипати у шољу и прелити са два децилитра хладне воде. Садржај поклопити и оставити да преноћи. Ујутру процедити и током дана пити гутљај по гутљај. Овако спремљен чај чисти организам од токсина, олакшава трежњење и добар је против мамурлука. Деци га не треба давати.

За испирање грла- Кашичицу коре храста треба прелити са пола литра воде и загрејати до тачке кључања. Затим га процедити и користити за испирање грла и гргољење. Делотворан је код упале грла и усне дупље.

У виду купке- У литар воде ставља се седам кашичица храстове коре која се потом загрева до кључања. У виду облога или купки користи се тек пошто се чај процеди и охлади. Купке се користе код псоријазе и других кожних оболења, а облоге код уједа инсеката- посебно комараца.


ЖИРОВА КАФА

За освежење организма и враћање енергије препоручује се укусна кафа од жира. Спрема се тако што се цео храстов жир огули, исече на делове налик зрнима кафе и добро осуши на умереној температури. Затим се неколико зрна пропрже док не добију смеђу боју, самељу и кувају десет минута. Потом се садржај процеди и пије. Пожељно је да се напитак увек припрема са свеже припремљеним "зрнима кафе", а по жељи може да се дода млеко и шећер. Ова кафа делотворна је и код анемије, костобоље, депресије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације