ОД повременог слаткиша после ручка, унос простих угљених хидрата је последњих година толико порастао да сваког дана поједемо шољу пуну шећера! Истраживања показују да просечан становник Америке и Европе годишње потроши чак 70 килограма шећера! Чекајући дефинитивну научну потврду штетности шећера по наше здравље, лако је израчунати да толике количине празних калорија, воде у гојазност, а затим и у друге здравствене проблеме повезане са вишком килограма.

- Овако велики унос шећера сигурно није здрав, пре свега због велике енергетске вредности коју обично не прати унос квалитетних хранљивих састојака, као што су витамини, минерали, влакна - каже, за „Новости“, Слађана Шобајић, професор Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. - Нажалост, још нема прецизног одговора на питање колико је велики унос такозваних рафинисаних шећера заиста штетан по здравље. Управо је на јавној расправи извештај Британског научног комитета за исхрану о деловању угљених хидрата на здравље, а Светска здравствена организација припрема препоруке за конзумирање шећера са циљем смањења ризика од незаразних хроничних болести код деце и одраслих. Велики број радова указује на могуће ефекте шећера на појаву гојазности, зубног каријеса и кардиоваскуларних обољења, али засада за то још нема довољно убедљивих доказа.

Чак и да хоћемо, шећере не можемо протерати из исхране, нарочито јер су прости угљени хидрати лако доступан извор енергије потребне за функционисање ћелија. За организам је ипак, много повољније уносити сложене угљене хидрате, као што је скроб. Они се постепено варе и разлажу до шећера који се могу ресорбовати, а самим тим спорије ослобађају енергију. Оваква исхрана доводи до блажег скока инсулина и дуготрајнијег осећања ситости, појашњава професорка Шобајић.

Ипак, ако сложени угљени хидрати могу у потпуности да задовоље наше нутритивне потребе, у пракси је тешко избећи просте шећере у исхрани. Али, оно што још више забрињава је чињеница да се шећер налази у намирницама за које и „не сањамо“ да садрже просте угљене хидрате, и то у великим количинама.

ДЕЛУЈЕ КАО ДРОГА? ИМА показатеља да шећер може изазвати ефекте сличне адиктивним дрогама код неких особа - потврђује професорка Слађана Шобајић. - Али, број истраживања у тој области је мали и недовољан за извлачење закључака. Рекла бих да се, ипак, ради о лошим навикама, што значи да едукација и информисање потрошача могу бити од великог значаја и да се ту крију могућности за акцију и превенцију нежељених исхода.

- Многе индустријске намирнице садрже веће количине шећера - упозорава професорка Шобајић. - Ту, рецимо, спадају кечап и друга јела од парадајза, жита која се користе за доручак, ферментисани млечни напици. Добро је што све већи број произвођача, иако то у нашој земљи још није обавезујуће, на декларације производа ставља тзв. нутритивну табелу са подацима о количини угљених хидрата и шећера. Из списка састојака, који је обавезан, такође се може увидети да ли је производу додат шећер.

Како се изборити са претеривањем са шећерима, ако највећи део енергије коју добијамо из хране потиче управо од угљених хидрата (50-70 одсто, у зависности од узраста, пола, здравственог стања, физичке активности)?

- Прости шећери дају храни сладак укус и природно су присутни у поврћу, воћу, меду и млеку. Ови

шећери природно присутни у наведеним врстама хране нису опасни по наше здравље, за разлику од рафинисаног шећера који се додаје колачима, на пример, јер потичу из намирница које истовремено обезбеђују влакнасте материје, витамине и минерале - појашњава др Јелена Гудељ Ракић, специјалиста хигијене, начелница Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

- Сложени шећери се налазе само у храни биљног порекла, житарицама и производима од житарица (пшеница, овас, јечам, пиринач, брашно, тестенина, хлеб), кромпиру, махунаркама (пасуљ, грашак, сочиво, соја). Они су најважнији извор енергије. Заблуда је да ова храна гоји, напротив садржи неопходне хранљиве састојке, а уз то има и мали садржај соли.

Докторка Гудељ наглашава да без обзира на сумње у здравствену штетност шећера, умереношћу у исхрани може да се сачува здравље. А то значи и заборавити или свести на минимум индустријски произведену храну, која не само да садржи додате шећере, већ има и виши садржај соли.


И ВОЋЕ ЈЕ СЛАТКИШ

ЗАБОРАВЉА се да је воће значајан извор простих шећера, нарочито слатко воће као грожђе, шљиве, смокве, диње. Ипак, како наводи професорка Слађана Шобајић, боље је уносити шећере конзумирањем неке оптималне количине воћа у току дана, него у облику слаткиша и идустријских производа. Јер, воће је, за разлику од других простих шећера одличан извор витамина и минерала. Према препорукама Светске здравствене организације, унос простих шећера не треба да прелази 10 одсто дневних енергетских потреба.