Изненадни и неподношљиви бол у грудима већина тумачи као најаву инфаркта, међутим он може бити и последица ангине пекторис. Иако не може да се пореди са инфарктом, ангина пекторис такође представља озбиљно обољење.


Колико је опасна и како се третира, за читаоце "Живота плус" објашњава кардиолог доц. др Горан Станковић, из Института за кардиваскуларне болести Клиничког центра Србије.

- Ангина пекторис представља клинички синдром који карактерише скуп симптома, од којих је најдоминантнији јак бол у пределу иза грудне кости. Бол настаје због исхемијског миокарда, односно недовољне снабдевености срчаног мишића крвљу.

До несразмере у потреби и реалне могућности у снабдевању крвљу долази најчешће због постојања атеросклерозе, дегенеративног обољења крвних судова, због којег се у зиду крвног суда сакупљају масноће, калцијум и везивно ткиво.

Ови елементи стварају атеросклеротске плочице које сужавају лумен крвног суда тако да је проток крви смањен. Болест је на помолу када се лумен сузи за више од три четвртине.

ФАКТОРИ РИЗИКАДијабетес је опасан фактор ризика за појаву ангине пекторис. Уколико се при првом прегледу установи да су вредности шећера чак и минимално повећане, треба приступити лечењу. Ако се болест озбиљно не схвати и лечи, може доћи и до инфаркта миокарда, али и до напрасне смрти. Најгора комбинација која једну особу може да задеси је појава дијабетеса, хипертензије и масноћа у крви истовремено. Исту шансу да оболе од ангине пекторис имају и жене и мушкарци. До менопаузе припаднице слабијег пола заштићене су хормонима, после чега се тај ризик изједначује. Такође, нервозне особе изложене стресу склоније су појави срчаних обољења, а посебно су предиспониране и особе са породичним генетским оптерећењем. То значи да су сви кандидати да оболе од ангине пекторис или неког другог срчаног обољења, уколико су у породици имали мушкарца који је од исте болести оболео пре 50, или жену пре 55 године. Некада то не мора бити директна веза од родитеља на децу, већ се са прескоком јавља и код унука.
* Шта се тада дешава?
- Крв нормално не протиче и срце почиње да пати јер нема довољно кисеоника. А због недостатка кисеоника стварају се кисели продукти, који надражују нервне завршетке у срчаном мишићу што пацијент осећа као бол. Ипак, да би се благовремено јавили лекару, важно је дефинисати карактеристике типичног ангиозног бола, јер некада тај бол не припада коронарном обољењу. То значи да треба обратити пажњу на начин непосредног изазивања бола, квалитет бола, локализацију његове појаве и дужину трајања.

* Када се ангиозни бол најчешће јавља?
- Ангиозни бол најчешће се јавља приликом напора, на хладноћи, приликом узбуђења, после оброка или цигарете. Односно, у свим оним ситуацијама када се нагло повећава потреба за кисеоником, а сужење крвног суда је такво да не дозвољава нормалан доток крви. Типичан ангиозни бол је широк и туп, а болесник га доживљава као стезање, притискање, жарење. Такође, присутан је и осећај нелагоде и тескобе. Међутим, постоје особе које нису у стању да опишу шта тачно осећају.

* Где се бол јавља?
- Бол се обично локализује у средогруђу, средњем и горњем делу грудне кости и понекад се шири лево или десно. Дифузан је и широк један до два длана. Некада зна да се шири и у врат, доњу вилицу, оба рамена, мада чешће у леву унутрашњу страну надлактице и подлактице. Некада може да буде захваћена и десна рука, као и леђни део међу лопатицама. Уколико је симптоматологија оваква, у 90 одсто случајева ради се о ангини пекторис. Бол се постепено појачава, и траје од једног до 20 минута. Престаје или у одмору или после узимања нитроглицерина који шири артерије и вене помажући срцу да смањи оптерећење приликом испумпавања крви.

Јачина и учесталост бола зависи од клиничке форме обољења, односно од карактеристика атеросклерозе.

Постоје болови у грудима, који нису ангиозни већ указују на дегенеративне болести кичме, пршљенова... Ангиозним болом се не сматра тренутни бол од неколико секунди, ако га болесник описује као пробадање игле, ако је повезан са дисањем, ако се јавља одмах после гутања хране или воде. Или, ако је локализован на малом подручју површине јагодице прста, а траје сатима.

* Шта то тачно значи?
- Уколико се ради о чврстој и стабилној плочици на зиду крвног суда, онда су болови ретки и јављају се при истим напорима. То је такозвана хронична стабилна ангина пекторис. Уколико се ситуација дестабилизује и болест искомпликује прскањем плочице и појавом тромба, долази до појаве нестабилне ангине пекторис, која је далеко озбиљнија јер претходи инфаркту срца. Снабдевање крвљу је отежано, некада и потпуно онемогућено, због чега болови не само да се јављају и при најмањем напору, већ су присутни и у мировању. Зато коронарна болест и јесте непредвидива, јер унапред не можемо да знамо ко ће добити ангину пекторис, или евентуално инфаркт миокарда.

* Који су фактори ризика за појаву ангине пекторис?
- Постоји неколико фактора за које се поуздано зна да доводе до појаве ангине пекторис, као и других коронарних болести. На првом месту су повишене вредности масноћа у крви, односно холестерол и триглицериди. Да би се ова појава предупредила или отклонила неопходно је спровести одговарајућу дијету и тек на крају увести лекове. Дијета мора бити рестриктивна, а подразумева искључивање свих масноћа, црвеног меса, свих сирева осим младог који се прави од обраног млека. Дијета је индивидуална и спроводи се уз стручни надзор лекара.

* Који су други фактори ризика?
- Хипертензија је други фактор ризика за оболевање. За снижавање високог притиска најважније је избацити унос соли, регулисати телесну тежину и бити физички активан. Физичка активност подразумева брзи ход у трајању од 35 до 45 минута, четири до пет пута недељно. Али, пацијенти не би требало ништа да раде самоиницијативно, без претходног консултовања са лекаром. У физичким активностима обавезно треба контролисати и пулс, па уколико он прелази 100 откуцаја у минуту, обавезно треба прекинути активност. Сва ова правила посебно важе за људе старије од 40 година, а поготово ако раније никада нису вежбали, а здравствени проблеми им то намећу. Цигарете су још један врло озбиљан разлог за појаву ангине пекторис и свих других болести срца и крвних судова. Чак и пасивно пушење има изузетно штетан утицај.

ДИЈАГНОЗА И ЛЕЧЕНЈЕ
Дијагноза ангине пекторис поставља се на основу клиничке слике, односно манифестације болова који могу да трају различите дужине. Болови престају са узимањем нитроглицерина, уз благи скок крвног притиска који се враћа на нормалу после престанка болова.

Међутим, за постављање прецизне дијагнозе неопходан је ЕКГ налаз у мировању, за време бола или при оптерећењу. Када је реч о тесту оптерећења, односно ерго тесту, напором се провоцира појава бола, а онда бележе промене на ЕКГ-у. За потврду постојања промена на коронарним односно срчаним крвним судовима, које су узрок ангине пекторис, користи се такозвана селективна коронарографија. Налаз локалног сужења грана коронарних крвних судова изнад 50 одсто потврђује коронарну болест.

Лечење ангине пекторис доживотно је. Циљ лечења је уклањање пратећих тегоба, побољшање квалитета живота, спречавање даљих оштећења срца и продужење живота. У сваком случају, треба отклонити факторе ризика, при чему се истовремено лече и дијабетес и хиперлипемија (повећане масноће) уколико су присутни. За лечење хипертензије узимају се бета блокатори и АЦЕ инхибитори, а аспирин узима свакодневно, уколико за њега не постоје контраиндикације.