БОЛ у виду стезања, притиска или печења иза грудне кости који се у почетку болести јавља после великог замора, касније и при малим напорима, и на крају у миру, основни је симптом који може да укаже на ангину пекторис. Ако се бол шири у руке до лаката или шака, понекад „иде“ и у леђа између лопатица или предео желуца, и уз то је праћен презнојавањем и малаксалошћу, онда је то јасан показатељ стабилне ангине пекторис, једне од три типа исхемијске болести срца.

- Овај бол траје неколико минута, највише 10-15, и обично пролази спонтано. Ако болесник осећа бол у грудима после неког умереног напора, као што је ходање узбрдо, уз степенице, док пере или гура кола, обилнијег оброка, психичког стреса, или после изласка на хладно, требало би да се јави лекару - саветује професор др Синиша Димковић, начелник Одељења за кардиологију у КБЦ Звездара.

Разлог због кога настаје бол у грудима је, како објашњава наш саговорник, сужење (стеноза) коронарних артерија, а она је последица атеросклерозе. Код стабилне ангине пекторис то је стабилни атеросклеротски плак, а код нестабилне такозвани нестабилни атеросклеротски плак, који поред стенозе доводи до стварања тромба (угрушка крви) у артерији.

- Код нестабилне ангине пекторис болови су учесталији, могу да се јаве и више пута у току дана, непредвидиви су по настанку, јављају се првенствено у миру, чешће ноћу, без икаквог повода и трају дуже, у просеку између 15 и 30 минута. Ретко пролазе спонтано, па болесници морају да узимају нитроглицерин. Раније се нестабилна АП називала „прединфарктно стање“ и тај назив у потпуности оправдава озбиљност оваквим тегобама. Међутим, прави ангинозни бол може да буде замењен такозваним еквивалентом бола, а то је обично - гушење. Зато, уколико неко има неразјашњена, честа гушења, треба одмах да се јави лекару - упозорава професор др Димковић.

За разлику од стабилне ангине пекторис, која може да се дијагностикује и лечи амбулантно, нестабилна АП захтева болничко испитивање и лечење, ради разликовања овог облика болести од правог акутног инфаркта миокарда.

- Сваки бол у грудима или гушење и болесник и лекар морају да схвате озбиљно. При сваком прегледу (како првом тако и при контролним) мора да се уради стандардни ЕКГ. У стабилној АП, ЕКГ у миру обично не показује посебне промене и зато се саветује тест физичким оптерећењем (стрес-тест) било на покретној траци или ергобициклу. Док је болесник у болници неопходно је узети и крв како би се утврдило да ли постоји изумирање (некроза) дела срчаног мишића. Ако су кардиоспецифични маркери некрозе повишени, онда се ради о акутном инфаркту миокарда, а ако су нормални, онда је то нестабилна ангина пекторис, па је код ових болесника обавезан и ехокардиографски преглед. Код нестабилне АП неопходно је урадити и коронарографију, то јест, рендгенско снимање коронарних артерија са контрастом - закључује наш саговорник.


КАКО СЕ ЛЕЧИ

У ЛЕЧЕНЈУ стабилне АП болеснику треба дати бета-блокаторе (антагонисте калцијума само ако постоји контраидикација за бета -блокаторе), аспирин у дози од 75-100 мг једном дневно, нитрате дугог дејства у периоду када су болови учесталији, а нитроглицерин само у току напада.

У нестабилној АП (без терапије која се даје парентерално у болници), лечење започети са обичном таблетом ацетил-салицилне киселине од 300-500 мг тако што је болесник у болу сажваће и остави да се истопи и ресорбује под језиком. Потом се наставља лечење аспирином у дози од 75-100 мг. Уз аспирин обавезно додати још један антиагрегациони лек (клопидогрел, тиклодикс), инхибиторе АЦЕ дуготрајно узимати, статине у већим дозама првих дана, а потом дозе одржавања. Друге лекове пити само у случају компликација (диуретици, антиаритмици).