Већина одраслих не може да се сети ниједног догађаја пре свог трећег рођендана, а главни кривац за то је дечја амнезија. Стручњаци сматрају да би требало да се фокусирате на стварање успомена са својом децом, без обзира на то што ћете их се само ви сећати.

Да ли сте се икада запитали зашто се ваше дете не сећа својих првих корака или прославе свог другог рођендана? Ако покушате да се сетите сопствених искустава из предшколског доба, вероватно се као кроз маглу сећате одређених догађаја. За то је крив феномен који се назива детињство или инфантилна амнезија, односно природни и постепени губитак сећања на првих неколико година живота.

Дизнијев анимирани цртани „У мојој глави“ показује амнезију детињства на делу, када Бинг Бонг, Рајлијев претходно обожавани имагинарни пријатељ, на крају остане заборављен да депонији сећања. Судбина Бинга Бонга, иако пара срце, заправо је незаобилазни део Рајлијевог одрастања. Психолози верују да дечја амнезија представља нормалнан део развоја мозга и да се сећања о којима се не говори често, временом губе.

Када говоримо о памћењу, обично мислимо на способност присећања одређених животних искустава. Позната и као епизодна сећања, укључују хипоталамус, део мозга који се налази у темпоралном режњу, који нам није потпуно развијен када се родимо - преноси Парентс.

Хипоталамус би требало да се потпуно развије у 4. години живота, то је обично период када деца почињу да се сећају одређених ствари. Како дете расте, тако његова сећања постају стабилнија“ – истакла је Ракел Елвард, стручњак за когнитивну неуронауку сећања.

ПОСТОЈИ ЈОШ ЈЕДАН РАЗЛОГ ЗА АМНЕЗИЈУ У ДЕТИЊСТВУ?

Сали Годард Блајт, директорица Института за неурофизиолошку психологију и ауторка осам књига о развоју детета, каже да немамо развијену способност да причамо о стварима које су се догодиле пре него што смо научили течно да говоримо. Вербални језик постаје довољно течан тек када дете напуни три године.

КАДА ПОЧИЊЕМО ДА ПАМТИМО СВОЈА СЕЋАЊА?

За већину одраслих особа њихово најраније епизодно памћење је из треће године живота, мало њих се сећа догађаја који су се догодили пре тог периода. Ипак, академици верују да се сећања из раног детињства почињу нагло да се губе када дете напуни 7 година. Патриција Бауер и Марин Ларкина, спровеле су студију на тему „памћења из детињства“ , у којој су замолиле трогодишњаке да разговарају са својим мајкама о шест прошлих догађаја из њихових живота. Затим су, неколико година касније, од њих тражили да се сете тих догађаја. Истраживачи су открили да су се деца у доби од 5 до 7 година сећала више од 60 % догађаја, док су деца у доби од 8 и 9 година запамтила мање од 40%.

Ова сећања нису заувек изгубљена. Сматра се да свесно памћење почиње да се развија од треће године, али пре тога, постоји сензорно-емоционално искуство које може да оживи касније у животу, када се десе слични догађаји и се појаве сензорни окидачи.

Одличан пример сензорног сећања може бити одређени мирис(најефикаснији од свих чула), који много година касније, може да створи слику или осећај присуства наше мајке.

Блајт предлаже да помогнете својој деци да приступе својим раним сећањима, то можете да урадите тако што ћете разговарати са њима о стварима које су се десиле или им можете показати породичне фотографије.

- Одлично је када родитељи направе албум или књигу сећања, на дететове прве тренутке и ране године. Тако деца када развију свесно памћење и говор, могу поново преживљавају те моменте и да их дуже задрже у сећању – сматра Блајт.

ЗАШТО БИ УВЕК ТРЕБАЛО ДА СТВАРАТЕ УСПОМЕНЕ СА СВОЈОМ ДЕЦОМ?

Инфантилна амнезија није разлог да не славите први рођендан свог детета или да своје двогодишње дете не одведете у биоскоп. И даље је веома важно да радите ствари са својом малом децом, иако их се они неће сећати кад мало порасту.

- Дељење искуства вас повезује са дететом и помаже му да упозна свет око себе. Дете се можда не сећа одређене посете зоо врту, али сигурно ће се сетити шта је зоо врт и имена одређених животиња – истакла је докторка Елвард.

Мала деца имају развијене друге облике памћења који не укључују хипоталамус, а играју значајну улогу у дечјем развоју од тренутка када се ваше дете роди.

- Сећање је укључено у учење вештина попут седења или држања кашике. Новорођенчад у првој години свог живота науче много ствари и способни су да се сете својих вештина – сматра докторка Елвард.


(телеграф.рс)