О односима између чланова породице, нарочито након доласка новог члана, могло би се расправљати сатима, данима, можда недељама. Има их свакаквих, од хармоничних до потпуно деструктивних и катастрофалних.

Али, шта је потребно да се догоди па да једна снаја не дозволи да бака и дека никада не виде своје унуче? Једна жена, која је желела да остане анонимна, открила нам је свој разлог за баш овакву одлуку:

"Удала сам се за мушкарца из богате породице. То није био одлучујући фактор, што и он зна. Волела сам га и обожавам живот с њим.

Не живимо с његовим родитељима, желели смо да будемо независни, сами, да имамо слободу. Од самог почетка планирања заједничког живота, сложили смо се да желимо да имамо своју кућу, па смо обоје кренули ка том циљу. Штедели смо сваки динар. Обоје смо радили, годинама нисмо ишли на одмор нити смо приуштили себи било какву већу куповину или луксуз.

Колико год смо се трудили, није било довољно за учешће. Због свега тога смо одлагали и трудноћу. Желели смо да имамо бар нешто своје кад беба дође, иако ће бити на кредит.

Једне прилике посетили смо мужевљеве родитеље и они су нас по ко зна који пут питали када ће добити унуче. Искрено смо рекли - кад будемо имали свој кров над главом. Рекли смо и да немамо довољно новца за учешће. Свекрва је само "саосећајно" одмахивала главом. Имали су да нам дају. Правили су се луди.

(Стил.Курир)

Месец дана касније, сазнала сам да сам трудна. Нисмо планирали, али нисам могла да абортирам. Одлучила сам да одемо код свекрве и свекра и директно и без околишања замолим да нам позајме новац.

Муж и ја смо им саопштили лепе вести, њиховој срећи није било краја. А онда смо им рекли да нам је потребан новац на зајам за учешће за кредит. Лица су се одједном променила, срећи због унучета више није било места.

Свекрва је питала одакле нам идеја да они имају толики новац. Завршили смо разговор.

Након месец дана, свекар је мом мужу (свом сину) пресрећан саопштио како коначно купује џип. Била сам увређена до сржи. Тада сам рекла мужу да његови родитељи неће виђати своје унуче.

И сложио се и није. Разум му је налагао једно - да нису заслужили, а душа нешто сасвим друго - да опрости.

Како да дозволим да га виђају? Због тог детета смо тражили новац на зајам, а њима је пречи био нови џип. Не, нису били без аута, имали су сасвим добар ауто и раније! Не желим да моје дете упозна овакве рођаке.

Трудноћа је брзо прошла, породила сам се, а ми смо се и даље надали да ће се његови родитељи предомислити и да ћемо дете унети у нашу кућу. Није се десило.

Кроз шест месеци успели смо да накупимо довољно за учешће и узели смо кућу на кредит. Али, моја жеља да свекрви и свекру не дозволим да виде дете сваког дана је све јача. Шта ће му такви баба и деда?

Сваког дана се сетим како им је џип био важнији од унучета и сина, и једноставно не могу да попустим. И нећу", закључује ова жена.