Може ли се икада заборавити оно што се једном љубило? - запитао се наглас Жан-Жак Русо. Филозоф и писац одговор није наметао. Јер је индивидуалан. Ми га креирамо. Од нас зависи.

Постоји ли, међутим, универзална формула по којој је могуће преболети велику љубав? Ону која се “издавала” за најснажнију. До краја живота. Ону којој смо се толико предавали да нам је сада и сама помисао да ћемо даље морати сами, неподношљива. Стручњаци се једногласно позивају на само један лек - време. Међу њима је и наша саговорница Жељка Курјачки Станић, психолог и психотерапеут, која каже:

- Најважније је дати себи времена. Оно, само по себи, неће учинити ништа да рана зацели, али оно што ће се догађати током тог периода хоће. Као што рана на кожи почиње да зараста истог тренутка када се посечемо и сви механизми се стављају истог момента у погон, тако и наша душа почиње да се опоравља од оног часа када бива рањена. И све се дешава по истом принципу као у случају опоравка од физичке повреде. Као што ће рана на кожи да боли док зацељује, тако ће нас болети и раскид. Боли, јер тражимо смисао у ономе што нам се догодило, учимо лекције о себи, а да свега тога нисмо ни свесни. Боли, јер више не живимо живот “плитко”, површински, већ га заиста “кушамо” у његовој пуноћи. Али то је исцељујући бол. И како време пролази, биће нам све боље.

Мушкарци дуже пате, жене јаче

Увек иста прича - ко више пати и ко се брже лечи од раскида, жене или мушкарци, понекад се ломи у корист, односно на штету једних, а понекад других. Постоје и “прелазне” теорије. Тако су, рецимо, истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону дошли до закључка да даме могу да осете снажнији емоционални бол од припадника јачег пола, али да је мушкарцима потребно много више времена да би преболели бившу партнерку. Научници су замолили нешто више од 5.000 људи из 96 земаља да оцене психички и физички бол који су осетили после раскида, на скали од један до 10. Резултати су показали да су жене рангирале емоционалну патњу са 6,84, а мушкарци са 6,58. У случају физичког бола, даме су “победиле” са 4,21 у односу на бодовање супротног пола (3,75). Међутим, јачем полу је, према овој студији, потребно дупло више времена да преболи раскид.

Саговорница “Живота плус” каже да је то зато што су жене можда спремније да траже помоћ и подршку, док се мушкарци труде да излазе и живе као да се ништа није догодило.

- Али тешко је и једнима и другима. Многи припадници јачег пола неће себи дозволити да са неким попричају, затраже охрабрење и утеху, а многи ће тугу брзо преобући у љутњу, јер се она лакше подноси. Љутиће се много да не би туговали - каже психолог.

А да ли нам раскид теже пада у младости или у неким зрелијим годинама, када имамо веће самопоуздање, али смо и даље, ипак, (исто) осетљиви? Нема правила.

- Тешко је у младости, јер немамо још толико болног искуства, па нам велики раскиди долазе неочекивано. Вера у себе, у друге људе и у живот тада може лако да нам се сруши. Не знамо још шта све можемо да издржимо, од чега смо све у стању да се опоравимо и да ће после пораза доћи нове победе. С друге стране, тачно је да у зрелијим годинама имамо, уопштено говорећи, више самопоуздања, више искуства и боље знамо себе, али истовремено смо тада осетљивији на изневерене наде и сваки нови пораз буди сећања на старе ране - наводи саговорница.

Од мржње до депресије

Истраживања показују да су припадници оба пола склони да после раскида улазе у нове везе. Експресно. Само да би изгледало као да им није тешко. Да даље могу сами. Да пливају као да се ништа није догодило. Помаже ли то? Да ли нам је лакше да после великог бродолома уђемо у “мале” везе или је боље да останемо сами?

Саговорница каже да за то не постоји прави универзални савет.

- Некоме је лакше да преболи ако уђе у везу у којој ће му бити забавно и где ће скренути мисли. Тако ће можда пронаћи смисао пораза који је доживео и преболети га. Неком другом би, опет, било тешко да улази у површне и безличне односе, потребно му је да буде сам и да болује на свој начин. Као што је некоме неопходно да се осами када му је тешко, тако неко други тражи друштво. То не значи да ће онај што се осами брже преболети, нити да онај ко тражи друштво бежи од проблема. Једноставно, различити смо - објашњава психолог.

У сваком случају, раскид није лак и одражава се на целокупно стање организма. Одмах се види на лицу, па тако истраживања показују да је први знак патње због прекида везе, проблем са кожом.

- Црвенило, кесице испод очију и дехидратација су честа појава после раскида - наводи доктор Том Мамон. - Раскид може да нас учини старијим, јер љубавни проблеми изазивају дугорочни стрес, а он је видљив.

Уколико патња потраје, депресија дефинитивно почне да вреба иза ћошка. Неко опет не може да се ослободи осећања кривице или мржње.

- Све су то наши покушаји да протумачимо шта нам се то догодило, да донесемо неки закључак у ситуацији коју ни најмање нисмо очекивали, која је дошла изненада. Да се снађемо. Али тога морамо да будемо свесни и да имамо у виду да наша процена себе и будућности, када се осећамо депресивно, није реална. Можемо истовремено да се осећамо безнадежно, тужно, невољено, а да будемо свесни да та осећања нису права процена нашег живота и да ће временом проћи. Када то имамо у виду, биће нам много лакше да тај период стоички поднесемо. Било који проблем да имамо у животу и ма шта да смо урадили, много је важно да знамо да будемо на својој страни. Не мора да нам се допада све што урадимо, али морамо да навијамо за себе. Да будемо себи адвокат бранилац - поручује саговорница.

И једино тако ћемо увидети да сваки крај јесте - нови почетак.


ТРАЖИ СЕ НОВИ СМИСАО

Велики раскид мора да остави траг на души. То је неминовно.

- Онај ко оставља, дуго после раскида осећа кривицу због тога што је нанео бол некоме ко га је волео, али и тугу, јер осећа да је одласком обесмислио заједничке успомене и време. С друге стране, онај ко је остављен, покушава да пронађе смисао, да разуме, осмисли то што му се догодило и пронађе закључак о свему томе. Тешко је прихватити да више немамо прилику да поправљамо, да више нећемо добити ни једну једину шансу, јер је заиста крај. “Велики” раскид значи да је љубав била велика и да је трајала. Када више нисмо заједно, шта сада за нас значе успомене, сва та заједничка пријатељства која смо градили, планови, свађе и мирења, шале и лепи тренуци, то што се толико добро познајемо? То је повеће парче нашег живота које сада треба да осмислимо другачије и да му дамо нови смисао - каже Жељка Курјачки Станић.