Да ли се време заиста убрзало: Стално јуримо, а нигде не стижемо

Татјана ЛОШ

17. 01. 2020. у 16:14

Да ли се време заиста убрзало: Стално јуримо, а нигде не стижемо

Илустрација / Фото Depositphotos

На једном форуму је писало да време не пролази брже него раније, већ “сада има милион нових начина за губљење тог времена, а један од њих је очигледно интернет”. Неки научници тврде да се време убрзало за секунд

Доба журбе, отуђености, хроничне несташице времена за себе и друге - слика је која можда најбоље одсликава тренутак у ком живимо. Док уздишемо да више не можемо тако, јер смо се уморили од свакодневне трке, дан се завршава, а као да је тек почео. Постало је већ симптоматично то што стално негде јуримо, а чини се да никако не стижемо на циљ. Старије генерације кажу да тако раније није било, а средње да памте и мирније дане.

Наизглед наивно питање - да ли се то време убрзало - можда и није толико наивно, ако га више немамо онолико колико нам је потребно. Ни квантитативно ни квалитативно. За себе, за драге људе. За хоби, за оно “данас ћу два сата да уживам, не радећи ништа”. Колико је то смислена прича, како можемо да “купимо” време, покушамо да га “стигнемо” или, још боље, “зауставимо”, разговарамо са Јованом Јестровић, психологом и психотерапеутом.

Секунд убрзања се (не) осети

* Да ли смо заиста изгубили појам о времену, о његовом трајању и расположивости за све што желимо?

- За перцепцију одређених садржаја, човек има развијена чула - боје перципирамо очима, музику чујемо ушима, нос користимо када бирамо парфем... Ипак, када се ради о времену, ту не постоји једно конкретно чуло за опажање његовог протока. Ако мало боље размислимо, схватамо да перцепција времена заправо зависи од онога што се током тог периода дешава. И док вам два сата испијања кафе са пријатељима пролети као дланом о длан, само два минута чекања у реду у пошти изгледа као читава вечност. Управо су догађаји ти који чине да имамо утисак протока времена. У складу са тим, нисам сигурна да се ради о убрзању времена, више ми се чини да је реч о томе да се сада некако много више “задатака” ставља испред нас на дневном нивоу, што чини да се осећамо као да време брже пролази и да га немамо довољно.

* Неки научници тврде да се време, ипак, убрзало за секунд, што људи реално не осете, али то често користе као изговор? На једном форуму је, с друге стране, писало да време не пролази брже него раније, “већ сада има милион нових начина за губљење тог времена, а један од њих је очигледно интернет”. Слажете ли се са тим?

- Поред тога што имамо много више задатака, има и много више и “дистрактора”, или начина за губљење времена. У том смислу, пред савременог човека се ставља изазов не само добре организације времена, већ и посвећености задатку на ком тренутно ради. Код људи којима је лакше скренути пажњу често се јавља осећај бржег пролажења времена, управо због тога што не постижу све што су планирали, јер превише времена изгубе на “дистракторе”, а интернет је свакако један од њих. Оно што се данас неретко дешава јесте да људи само уђу на профиле на друштвеним мрежама где их разне објаве “одвуку” и учине да се задрже много дуже него што су планирали. Након тога, за планиране активности остаје далеко мање тренутака, па људи тако имају утисак да време “лети”.

Зауставимо казаљке

* Научници су открили да субјективни појам убрзавања времена досеже врхунац око 50. рођендана. Марк Витман и Сандра Ленхоф су потврдили претпоставку да старији људи имају представу да време брже тече. Зашто је то тако?

- То се може објаснити временским притиском. Што су старији, људи имају утисак да им је “остало” мање времена, па самим тим и да га је мање за све оно што би желели да остваре и под тим притиском доживљавају проток времена много бржим него што је то, рецимо, случај код средњошколаца, који имају утисак да је цео живот пред њиме.

* Да ли заиста субјективни осећај времена зависи од наше организације дана, недеље, месеца, па ако добро све организујемо и ускладимо, нећемо се жалити да смо ускраћени за минуте, сате?

- Један од разлога зашто се људи често жале на недостатак времена јесте управо његова лоша организација. Ако само мало размислите, сигурна сам да можете да се сетите неке особе која има јако много обавеза, а која и даље све стиже. С друге стране, постоје они људи који објективно имају много мање онога што морају да ураде, али који се стално жале на изостанак времена и не могу да постигну све што желе. Добра организација је један од начина како можемо да избегнемо осећај да нам не остаје времена ни за шта, а добра ствар је то што се ради о вештини која се учи. Дакле, ко год жели да унапреди своје вештине организовања и планирања, има прилику за то. Са бољом организацијом времена бићете задовољнији, а самим тим нећете имати утисак да време управља вама, већ ви њим.

* Зашто често кажемо да бисмо волели да зауставимо време или да га вратимо?

- Ова реченица се најчешће користи у контексту “жала” за неким, по нашем мишљењу, бољим временом или пак жеље да се остане у актуелном моменту, које перципирамо као пријатно. Размишљајући о протеклом добу, са временске дистанце, понекад нам делује као да је оно било много боље него ово сада, или него што нам се тада чинило да јесте. Догађаји који су уследили после тога смештају га на одређено место. Дакле, није само перцепција трајања времена повезана са догађајима, већ и доживљавање његовог квалитета и жеља да у њему останемо. Или, с друге стране, да што пре прође.

* Како фигуративно, ипак, можемо да вратимо време, ако мислимо да би нам тако било лакше и лепше?

- То можемо да постигнемо на разне начине - организовањем догађаја који нас подсећају на жељени период, призивањем слика, сећања, емоција које су се тада јављале, разговором о томе, мирисима, музиком, фотографијама... Иако не постоји чуло за опажање времена, управо активирање различитих чула нам може помоћи да се присетимо момената у које желимо да се вратимо.

КРИВА ЈЕ РУТИНА

Постоји теорија да ћемо успети да “преваримо” време, односно да га успоримо, тако што ћемо се добро забављати. Како у старости имамо мање узбудљивих момената, фали нам та могућност “обмане”.

- Дани увек теку истом брзином, али нам се с годинама чини да нам рођендани много брже стижу него у младости. Једно од објашњења је то што у одређеном животном добу западнемо у рутину, немамо више толико шашавих доживљаја, па нам делује као да се време убрзало - истиче научница Клаудија Хамонд, која се бавила овом темом.


ИЛУЗИЈА ЗБОГ ВИБРАЦИЈЕ АТОМА

Многи научници тврде да иако се време заправо не убрзава, то се дешава са нашом свешћу. Све се врти око вибрације, пошто атоми вибрирају да би креирали 3Д реалност. Једно од научних објашњења је да док атоми вибрирају брже, илузија убрзавања времена се креира. Заправо, наша тела осећају да се нешто дешава, али не могу да објасне шта, па све “сваљују” на време.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације