КОЛИКО пута сте желели некоме да кажете "не", али нисте могли да превалите преко језика. Да ли је у питању неодлучност, недостатак храбрости, самопоуздања и самопоштовања или сматрате да није пристојно да се било коме замерите? Можда вам васпитање тако налаже? Зашто је тешко изговорити тако једноставну реч и шта нас спречава да се супротставимо жељама и захтевима других када мислимо да је то исправно и у нашем интересу? Као да на то не полажемо право.

- Важно је да кажемо "не" када нешто не желимо и када осећамо потребу да поставимо јасну границу људима - каже за "Живот плус" психолог Елена Кузмановић. - Уколико се не супротставимо, постоји уверење да ћемо избећи непријатност и да ће нам људи бити наклоњенији. Али ту се не ради о нашој доброти, већ о слабим границама и незаузимању за сопствене потребе због страха од сукоба. У томе постоји и одређена калкулација или секундарна добит. Мислимо да тиме нешто постижемо, али заправо немогућност да се каже "не" је карактеристика незреле личности и углавном нам иде на штету.

Више је разлога зашто људи тако реагују, а који ће фактор превагнути је индивидуална ствар. Често зависи од васпитања. Многи одрастају у породицама у којима нису довољно поштовани као личност и у којима се супротстављање на директан и индиректан начин кажњава.

- Начини често могу бити сурови, посебно кроз физичко кажњавање деце када су непослушна, па се развија страх од заузимања за себе - каже наша саговорница. - Нико нас томе није научио. Родитељи не могу да очекују да дете буде послушно и да се не супротставља, а да се притом развија у снажну и индивидуалну личност која је спремна да другима каже "не". Нажалост, од малих ногу их уче да "не" - не постоји, захтева се послушност, а управо прва изговарања те речи омогућавају детету да јасно изрази неслагање или одбијање нечега. То је и прво исказивање дететове личности. Ако смо научени да је супротстављање нешто негативно, теже ћемо касније разумети да имамо право да кажемо "не" и да ништа страшно не мора да се догоди.


ЋУТАЊЕ НИЈЕ ВЕШТИНА


Недостатак спремности да се некоме супротставимо на овај начин значи и мањак самопоштовања:

- Такве особе можда тога нису свесне, а несупростављање сматрају посебном дипломатском вештином. Али знају да то није избор, већ аутоматска реакција на конфликт. Зато то не можемо назвати вештином, него методом избегавања непријатности. Нажалост, није могуће да избегнемо непријатности, а није ни корисно да живимо стално у компромису. Сукоби и неслагања могу да буду конструктивни и развојно важни.

Вероватно су се многи запитали да ли људи који немају "петљу" да кажу шта желе, лошије пролазе у животу, на послу, у друштву или партнерским односима или можда боље, управо због тога што не улазе у расправу?

- Ако бисте им поставили ово питање, вероватно би рекли да пролазе боље, јер су нашли начин да не улазе у конфликт зато што је то њима застрашујуће. Али у психолошком смислу пролазе горе, јер се не заузимају довољно за личне потребе и јавља се акумулирано незадовољство. Најпре, не вреднују довољно себе, а ни други, па почињу да користе вечиту добру вољу и пристајање на све. То дугорочно доводи до озбиљнијих проблема у односима, јер особе склоне трпљењу у једном тренутку осете да је граница пређена и тада обично прекидају односе. То може да изненади људе око њих, јер се никада нису побунили нити указали на проблем, па удаљавање делује изненадно и неочекивано. Зато, регујте на време и кажите да нешто није у реду.

Где је граница, односно у којим моментима човек треба да заузме одлучан став и изговори шта му смета и шта жели?

- Морамо да научимо где су наше границе и када их неко прелази - истиче Елена Кузмановић. - Инстинктивно то осећамо, али нисмо спремни да послушамо сопствени осећај. Морамо да кажемо "не" када нас неко приморава да радимо нешто што не желимо, тера да се одричемо сопственог система вредности зарад туђег, константно ставља своје потребе испред наших и злоупотребљава нашу добру вољу да изађемо повремено у сусрет. Граница је пређена и када сте одрасла особа а неко други вам говори шта да радите, како да мислите и како да се осећате, а не поставља питање како се, заиста, осећате, шта мислите и шта сматрате да би требало да урадите. Граница је пређена када, рецимо, ваш пријатељ константно позајмљује новац, иако вам тако прави проблем. Када се родитељи мешају у ваш партнерски однос, без обзира на то што сте их замолили да то не чине. Или када запостављамо ствари које нама значе и људе које волимо, да бисмо другима чинили.

УВАЖАВАЊЕ ЛИЧНОГ СТАВА


Како реагују особе којима се недвосмислено каже "не"?

- Неки људи ће лоше реаговати када им кажете "не", али други ће умети да поштују вашу способност да поставите границу, јер и сами то раде. То је добра прилика да направите бољи одабир људи који ће вас окруживати и више уважавати ваше одлуке. Особе које наше "не" доживљавају као велики проблем, вероватно и саме имају проблем са границама и са прелажењем туђих. Али изненадиће вас колико људи заправо добро реагују на такве ситуације, јер их виде као одраз већег самопоштовања.

Да ли је у данашње време теже него икад пре рећи "не"? Психолог Елена Кузмановић сматра да је сада боља ситуација, јер постајемо свесни могућности да ћемо због тога трпети мање последице. Раније су кодекси поштовања захтевали да се не говори "не" старијима, деца нису смела то да кажу одраслима, а жене мушкарцима. Постојала су правила када није било у реду а ни пристојно супротставити се, па су људи стално радили "оно што треба" уместо онога што би желели.

- Појам личних граница је био непознат, а одустајање од себе свеприсутно. Данас имамо тенденцију да градимо што позитивније односе, да негујемо мир у односима, да буде мање сукоба и насиља. Али постојање здравих конфликата који воде ка тражењу решења је различито од нездравих сукоба и борби моћи унутар односа. Није сваки конфликт исти и лош и није свако помирење добро. Зато је важно да дамо себи право да кажемо шта мислимо, да научимо децу да је њихово "не" важно и да имају права да га изразе. Јер постављање граница може само да доведе до искрених и квалитетних односа са другима.


ЈАЧИ УТИСАК


На питање да ли ће људи, ако им једном кажете "не", заборавити свако претходно "да", наша саговорница одговара:

- Ако некога одбијемо, наше потребе су неминовно у сукобу, али то нису нерешиве ситуације, већ изазов да се пронађе ново и можда боље решење. Одбијање оставља јачи утисак од пристајања, посебно код особа које и саме имају проблем са одбијањем, па се то може доживети лично као увреда или изневерено очекивање. Али то не би требало да буде наш проблем, већ особе која није у стању да разуме да људи имају право да не испуњавају туђе потребе и да то ураде без објашњења.