Бити тужан није исто што и бити депресиван: Ево у чему је разлика

Зорица Остојић-Јоксовић

петак, 22. 11. 2019. у 12:13

Бити тужан није исто што и бити депресиван: Ево у чему је разлика

Depositphotos

Слично се испољавају, али се код туге симптоми повлаче за неколико месеци, док код депресије прелазе у хронично стање

СТАВЉАЊЕ знака једнакости између депресије и туге апсолутно не одговара истини. Њихово поистовећивање је погрешно јер се суштински разликују. Питање упућено тужној особи зашто је депресивна, или савет да не треба да буде депресивна, с правом може да је наљути. Јер, тужна особа зна разлоге своје туге, док депресивна често не зна да објасни шта је тачно довело до таквог стања. И врло ретко се дешава да туга пређе у депресију.

Шта тачно одликује тугу а шта депресију и у чему се ова два стања разликују, објашњава дипломирани психолог и породични саветник Милош Карановић из београдског Психолошког саветовалишта "Баланс":

- Туга је здраво осећање настало као последица неке обепокојавајуће или трагичне ситуације, као што је губитак посла, кућног љубимца, болест, одлазак партнера, његова или смрт блиских особа... Туга је, заправо, здрава реакција на немилу ситуацију и траје најдуже шест месеци. Значи, не траје вечно. Јесте непријатна, али није неподношљива. Кроз процес туговања на природан начин се физички "растајемо" од неког или нечег чега више нема. Али то никако не значи да заборављамо особу, љубимца или предмет који нам је изузетно значио, већ само постајемо полако свесни чињенице да оно што нам је изазвало тугу више не постоји.


Да ли свако доживљава тугу на исти начин?

- У зависности од карактера личности свако тугу подноси на другачији начин. Емотивнији тужно стање доживљавају драстичније и лакше се исцрпљују. Опоравак је постепен и осцилира од повлачења у самоћу до жеље за дружењем. Тужне особе имају лошији квалитет живота, али су, свакако, друштвено корисне, јер испуњавају све постојеће обавезе, за разлику од депресивних.


Шта суштински разликује депресију од туге?

- Депресија није емоција која пролази спонтано, већ поремећај који се јавља у било ком периоду живота. Бројни су окидачи који доводе до њеног настанка, захвата особе свих узраста, а може да почне још у адолесценцији. Најчешћи окидач је генетска предиспонираност, али може да се јави и из чиста мира. Међутим, у односу на тугу код које не треба узимати лекове, а није неопходна ни психотерапија, депресија мора да се лечи и излечи, управо уз лекове и психотерапију. Ако се не лечи, а траје пола године до 13 месеци, могу да се јаве опасне суицидалне идеје са јаком жељом за одузимањем сопственог живота. Зато није реткост да је код депресије неопходно и болничко лечење.



Због чега тугу поистовећују са депресијом?

- Туга и депресија су сличне по симптомима. И код тужних и код депресивних у почетку се јавља безвољност, апатија, одсуство мотивације и интересовања за било шта. Склони су плакању, мршаве, повлаче се, пате од несанице, раздражљиви су, имају сметње са пажњом. Међутим, као што сам рекао, код туге се ови симптоми углавном повлаче спонтано за неколико месеци, док код депресивних ситуација то стање углавном прелази у хронично. Заправо, ако је особа константно тужна две недеље и дуже, и када ништа више не може да је развесели, треба помислити на депресију и затражити помоћ лекара.


Да ли је то кључни показатељ депресивности?

- С обзиром на то да је депресија по дефиницији психијатријски поремећај, клинички је прате и други симптоми поремећаја расположења. Карактерише се дуготрајним осећањем потиштености, туге, безнађа, песимизма, обесхрабрености, безвољности. У зависности од типа депресије доминирају и одређени симптоми. Примера ради, особа може да буде пет дана депресивна, а онда шестог дана изражено весела, па и еуфорична без неког посебног разлога, а већ следећег дана поново депресивна, и тако у недоглед. Може да буде и стално депресивна са свим пратећим симптомима, без икакве друге емоције, што са тугом није случај.



НЕ ПОТИСКУЈТЕ ОСЕЋАЊА!

Због емотивног трошења и пратећих симптома, особа опхрвана тугом треба да се труди да квалитетније спава, да уноси довољно течности и да се редовно и здраво храни. Да би олакшала стање у коме се налази треба да нађе подржавајућу особу, спремну да је слуша о свему што жели да прича. Осећања не треба да потискује, већ треба да их подели са неким. Ако се јави порив за плакањем, нека плаче. Пожељно је и да чита неку занимљиву књигу да би одагнала тужне мисли, да шета, плива или да се бави неким другим мање захтевним спортом. Врло је важно да, док траје стање туге, не доноси важне одлуке, већ да сачека да све прође. Поготово не треба да буде брзоплета уколико размишља о евентуалној промени посла и другим животно важним одлукама. Ако није у стању да се сама избори и има психичких проблема, треба да потражи стручну помоћ. За овако нешто у Београду, на 20. спрату "Београђанке" постоји стручна служба која даје бесплатне савете свакога дана, при чему није потребан упут - каже наш саговорник.


ДЕЦА И АДОЛЕСЦЕНТИ

Деца и адолесценти мало другачије испољавају своју тугу због неког незадовољства. Најчешће реагују на развод родитеља, лоше оцене, свађу са партнером. Мала деца, рецимо, због развода родитеља изражавају бес тако што вриште. Тинејџери су раздражљиви и испољавају агресију. Понекад могу да упадну и у депресију, због чега према њима мора да се буде обазрив да би се разумело шта се тачно дешава - упозорава породични саветник.