Свету се не може угодити

Татјана ЛОШ

четвртак, 04. 10. 2018. у 21:15

Свету се не може угодити

Depositphotos/Shutterstock - Depositphotos/Shutterstock

Зашто нас погађају туђа мишљења и коментари? Под утицајем других неретко ревидирамо своје ставове, судове и изборе. Колико год неговали свој идентитет као нешто своје, он има и обрисе средине из које долазимо

За добрим се коњем диже прашина - кажемо сваки пут када желимо да утешимо пријатеља о којем се "чаршија" добрано распричала. Убеђујемо га да ниједан злуради коментар нема тежину, осим што потврђује да је околина завидна. Али када смо ми мета о коју се бију стреле увредљивих речи, исте такве утехе пријатеља не помажу. Колико год се трудили да се не осврћемо на суд околине о ономе што радимо и говоримо, нешто нас ту, ипак, копка, стеже, гуши. Промени боју на лицу. Извуче сузу. Разљути нас. Поквари дан. Стручњаци кажу да за то можемо да окривимо људску природу, али и да истовремено има начина да је учинимо имунијом на изречена мишљења других. Милица Стојиљковић, саветник за лични и пословни развој, аутор програма "Лепо ми је", подсећа да наша реакција на коментаре околине много говори и о нашем односу са собом.

- У сталној смо интеракцији са другима и о њима имамо различита мишљења и осећања - каже саговорница "Живота плус". - У односу на то, важно нам је шта људи мисле о нама и како нас прихватају. Занимљиво је да је један од највећих урођених страхова онај како ћемо се представити пред другима. Тако да је ово тема које не можемо да се ослободимо. Можемо да је гледамо из перспективе уважавања туђих ставова, али не везивања за њих.

Односи са другима нас обликују

Ако знамо да се свету не може угодити, због чега се ипак, бар подсвесно, трудимо да му угодимо колико можемо? И како се то одражава на нашу личност и наш живот? Истраживања показују да, колико год неговали свој идентитет као нешто своје, особено, он неминовно има и обрисе друштва и примарне средине из које долазимо. Иако смо купили сукњу која нам се баш допада, мада није најмодернија, похвалили смо нову песму непопуларне певачице и удали се за млађег мушкарца којег обожавамо, срећни смо све док не почнемо да ревидирамо своје изборе у складу са коментарима околине. Саговорница потврђује тезу да наши односи са другима и односи других према нама обликују наш живот. Али то и даље није готова ствар.

- Чак и најближе особе не можемо да променимо, али можемо свој однос према другим људима. У томе ћемо успети ако се потрудимо да научимо да се неко понаша на одређени начин због себе, а не због нас и ако престанемо да доносимо закључке о другима, пре него што заиста имамо чисту слику о особи. Рецимо, неко виче на нас. Није увек могуће остати миран у таквим ситуацијама и имамо право да реагујемо на било који начин. Али је важно шта после радимо са собом тим поводом. Ако наставимо да се нервирамо, то нам неће добро донети - подсећа Милица.

Уколико, међутим, покушамо да разумемо да је та особа нервозна из било којих разлога и да је свађа са нама само успутна последица, онда ће нам бити лакше да се ослободимо тензије и да опростимо другоме. Јер, ако себе препустимо даљем нервирању, нервоза остаје у нама, а не у другој особи. Зато нам, додаје саговорница, односи са другима помажу да јасније видимо какав однос имамо са собом. Ако волимо себе, нећемо наставити да се нервирамо. Ако пак негујемо лоше мисли и осећања, значи да има простора да радимо на изградњи љубави према себи.

Унутрашњи мир је најважнији

Сутра окрећем нови лист - реченица је коју олако изговарамо сваки пут када пожелимо да направимо чистку у животу. И тада најчешће обећавамо себи да ћемо почети да живимо онако како хоћемо, водећи се личним уверењима и вредностима. Али колико је то реално изводљиво? Или је реалније да ће нас мишљења друштва увек водити и кочити? Наша саговорница тврди да само од нас зависи да ли ћемо дозволити да квалитет нашег живота зависи од других људи.

- Све док у другима и околностима налазимо разлоге за своју срећу или несрећу, никада нећемо бити потпуно срећни. Заиста не мислим да је могуће бити увек одлично расположен. Срећа није усхићење већ унутрашњи мир. Када смо мирни са собом, имамо и мирне односе са другима. А то је вештина која се да вежбати и увежбати. Сваког дана можемо вежбати да свесно негујемо свој унутрашњи мир. Занимљиво ми је, да увек када ово кажем на свом семинару "Лепо ми је", уочим збуњујући поглед на неким од полазника. То говори да смо отишли толико далеко, да не верујемо да наш живот зависи од нас самих. Али добра вест је да се осмех врати на њихово лице када урадимо вежбу после које уоче да се осећају мирније дубоко у себи - открива Милица.

Уколико заиста одлучимо да коментари других, колико год били агресивни и моћни, више неће имати утицај на нас, морамо да прихватимо да је то процес. Али, хоћемо ли стварно тада бити срећни и спокојни? Саветница за лични развој наглашава да је све у нама. Људи и ситуације дођу и прођу, али до нас је да ли их чувамо у себи или не. Она зато нуди практични одговор који може да нам помогне у кризним тренуцима, налетима негативних и увредљивих коментара.

- Када се нађемо у ситуацији да нас неко вербално нападне или има агресиван став, тада углавном немамо капацитет да одреагујемо мирно. И имамо право да одреагујемо баш онако како можемо у том тренутку. То значи и да ми можемо да подвикнемо, чак и опсујемо или се расплачемо. Реч је о нормалној људској реакцији. Али је најважније шта после следи. Ако прође неко време и умиримо се, веома је важно да у себи обрадимо ту ситуацију. Једноставно, да посматрамо себе изнутра и видимо да ли и даље осећамо узнемиреност или не. Постоје веома једноставне и ефикасне технике које нам могу помоћи да се ослободимо немира у себи. Радујем се када видим на полазницима свог семинара колико их лако савладавају - каже Милица.

ЗЛАТНА СРЕДИНА

Између "Баш ме брига шта други мисле о мени" и "Важно је само шта околина каже" постоји умерена средина коју би требало да примењујемо на дневном нивоу:

- Свако има право на лични став о било чему или било коме, али то је само његова ствар. Ако нечије мишљење или понашање разумемо као став на који има право и не схватимо га лично, биће нам много лакше - каже саветница за лични развој.


МЕЊАЈТЕ СЕБЕ, А НЕ ДРУГЕ

Колико је важно да се отргнемо из окова средине која нам стално намеће своје принципе, постулате и моделе живљења да бисмо били срећни?

- Мислим да нема потребе да покушавамо да се опиремо било чему. Свет је шарен и у томе је његова лепота. Довољно је прихватити да не можемо мењати друге, већ само себе. Кад то истински прихватимо, почињемо свесно да негујемо мир и радост у себи. То нас неће одвојити од других људи, већ напротив, својом унутрашњом радошћу ћемо привући сличне себи. А они који нису такви, једноставно неће ни бити део нашег живота. Природа савршено функционише, хтели ми то да признамо или не. У њој има места за све и свакога.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације