Он има истанчан њух да на прву лопту осети "плен". А, стално је гладан. Чим намирише жртву, креће у напад. И, наравно - "улов" му је загарантован. Иако дејствује по увек истом принципу и препознатљивог је стила комуникације, ретко када ће остати без свеже крви. Он је - енергетски вампир, а ви, надамо се, нисте његова жртва. Јер, уколико сте икада били на удару једне овакве "крвопије", онда знате да је беспомоћност провалија у коју се сурвавате док вам он оптерећује ум, црпе снагу или трује тело.

Чињеница је да нас неки сусрети, без преседана, осакате и ускрате за ведрину. После разговора са неким људима скаче нам притисак, рађа се бол у грудима, мучи нас раздражљивост. Понекад се осећамо као да нас је "камион прегазио", јер се неко играо са нама. Тај неко сада врца од енергије, а ми смо уцвељени и разоружани. По ком механизму се одиграва овај "трансфер", који је психолошки профил енергетског вампира, а ког су менталног кова његове жртве, тема је за стручњаке. Зато смо у помоћ позвали психотерапеута, др Зорана Миливојевића, који нам, одмах на почетку, расветљава значење термина.

- Иако постоје разлози због којих је настао, израз "енергетски вампир" је несрећно изабран - сматра Миливојевић. - Ову етикету добијају људи који немају развијен осећај емпатије, односно способност да међуљудске ситуације сагледавају из аспекта друге особе. Зато стално траже пажњу, причају само о себи и не региструју суптилне сигнале којима им саговорници поручују да треба да промене тему, прекину комуникацију или оду кући.

Особе које се хране туђом енергијом стално се жале на живот, никад нису без проблема, увек им неко подмеће ногу, константно причају о својим болестима... Истовремено, не слушају друге, прекидају их у сваком покушају да нешто кажу о себи и лепим или ружним догађајима из свог живота. Њима није потребно раме за плакање, искрена подршка, топла реч, него - корпа за истресање ђубра. Неко на кога ће пренети све своје незадовољство, без икаквог реципроцитета. Када описује ове типове, Миливојевић јасно скицира особе које су веома свесне својих жеља и интереса, али које зато тенденциозно отписују потребе и осећања других. А, како то обично бива са свим лошим стварима, и ових "профила" има у изобиљу. Срећу се свуда, а најпогубнији су по чланове своје породице или најближе пријатеље.

ОД ШАРМЕРА ДО СВАЂАЛИЦЕ Нису сви вампири који нам краду енергију истог карактера. Насупрот онима који увек кукају и оптерећују нас својим мукама, постоје тзв. шармери - они који нас гуше сталним егоцентричним шалама и наводно духовитим причама. Свађалице ће нас уморити константним измишљањем разлога за расправу, али су од њих опаснији они који желе да све конце држе у својим рукама. У форми су и фрустрирани вампири, који у свему виде проблем, а ни у чему решење.

- Егоцентричних људи који нису обзирни према другима, има на сваком кораку. Неки од њих су као деца били занемарени, а неки сасвим супротно - размажени. Оно што их повезује јесте недостатак осећаја за друге. Из њихове перспективе, ти други улазе у комуникацију и добро се у њој осећају. Зашто? Зато што им друга страна не показује да им та врста разговора не одговара. И зато настављају да комуницирају, док жртве све више трпе, суздржавају се, усиљено се смешкају и моле бога да се овај сусрет што пре оконча.

Наш саговорник, међутим, наглашава да свако има право да предложи начин комуникације који му одговара. На особи која се затекла у улози жртве, која нема развијену способност да каже "не", јесте да престане да буде "енергетски зомби". Она би требало да се супротстави, тако што ће однос дефинисати на свој начин.

- Познато је да су жртве они који избегавају конфликте, умеју само лепо да се понашају и да трпе. Зато није крив енергетски вампир јер неко не зна да се одбрани од несензибилног саговорника, који у недоглед наставља да говори о себи и својим доживљајима. Кривица је на ономе ко то дозвољава и ко не зна да се одбрани од оног ко му "пије" енергију - објашњава психотерапеут.

Осећај исцрпљености после разговора са неким, требало би да нам буде јасан знак да ту нешто није у реду. Ако ставимо прст на чело и добро размислимо, схватићемо да претерано угађање другој страни, на уштрб својих потреба, није нормално. Зашто некоме дозволити да нас гуши и оптерећује својим животом, као да нам је мало својих брига?! Миливојевић каже да је то зато што неки људи пате од недостатка вештине да се поставе и заузму за себе.

- Особи која је жртва недостаје способност да буде, како се то у новије време стручно говори, асертивна. Она увек избегава директнији конфликт и не зна да изгради границе. Ако је овај хендикеп понела из куће, може да га реши развијањем социјалних вештина на нашем Психополис институту. Важно је само да увиди свој део одговорности и одлучи да ли жели да и даље буде "зомби" или да научи да на културан начин, из позиције самопоштовања и поштовања другог, дефинише комуникацијски однос. Свако жртвовање и мучење је непотребно - наглашава Миливојевић.

У колико год озбиљан "ћорсокак" да западнемо допуштајући енергетским вампирима да нам загорчавају живот, добро је знати да ово није коначно стање. Од нас зависи да ли ћемо наставити да се вртимо у том кругу пакла или ћемо потражити излаз. Миливојевић саветује да је најједноставнији начин да се побринемо за себе одлука да са неким ко нас дави љубазно прекинемо комуникацију. Пожељно је да му дамо и измишљено објашњење.

КАД "АГРЕСОР" ПОСТАНЕ ЖРТВА И енергетски вампир може постати жртва, упозорава Миливојевић. И објашњава: - Он је жртва демонизације, јер се проглашава за вампира, па се у њему не види човек. То је позиција презира. Демонизација помаже особи која себе види као жртву да прекине контакт са вампиром, при чему не осећа кривицу. Јер, већина нас избегава конфликте како не бисмо повредили осећања других и тако се осећали кривим. А, када су вампири у питању - кривице нема.

- Ако је у питању особа с којом се често виђамо, јер живимо или радимо заједно, најбоље је направити дистанцу и проредити контакте. Важно је заузети и јасан став шта нам у комуникацији са њом одговара, а шта нам не прија. Јер, велики број људи који добије информацију шта друге код њега иритира, промени понашање. Уколико се то не догоди, онда нема друге, него - сасвим се дистанцирати - предлаже психотерапеут.

Суштина је, дакле, да људи који нам краду енергију, нарушавају мир, гуше инспирацију, потиру жеље и кваре срећу не треба да буду у нашој близини. Живот је превише кратак да бисмо га на њих трошили.



СОЛАРНИ И ЛУНАРНИ ТИПОВИ

Према једној неформалној подели, енергетски вампири могу бити соларни или екстровертни и лунарни или интровертни. Линија разграничења је њихова енергија. Тако су соларни типови жестоки и агресивни, егоисти и садисти, директно нападају и вређају нас у лице. Њихови "ривали" су лунарни вампири, који важе за ледене глумце. Они не псују, не галаме, неретко су умиљати, али се зато стално жале, кукају о увек истим проблемима, уходе нас и даве глупим причама. За њих кажу да су много опаснији.