ИАКО је прошло тек неколико дана од почетка изолације, многи се жале да су и без ваге осетили да им се полако таложе килограми. Нервозу и тескобу, кажу, затрпавају свим расположивим намирницама, чак и када нису гладни.

- Највише се конзумира храна богата угљеним хидратима, а она не само што нагомилава килограме и повећава телесну тежину, већ и изузетно неповољно утиче на хроничне болеснике. Шећер у крви се пење преко нормалних вредности, док се инсулин закаснело излучује из панкреаса. Јер, угљени хидрати из шећера, чоколаде, мармеладе, меда, зашећерених пића и сокова, дословце "улећу" у крв - објашњава нутрициониста дијететичар Светлана Ћулибрк Прибаковић.

* А из других намирница?

- Из хлеба и теста "теку", а из воћа полако улазе у крв, из млека "капљу"... Поврће је најбољи избор. Осим тога, ако једемо више воћа и поврћа, уносимо и више балансних материја, односно целулозе. А управо ти састојци делују на успоравање времена проласка хране кроз танко црево, чиме се смањује осећај глади, изазива перисталтика и спречава опстипација, односно затвор.

* Како да у овом условима, када нам је храна стално надохват руке а кретање ограничено, избегнемо замку гојазности?

- Сви треба да једемо када заиста осетимо потребу за храном, водећи рачуна о томе да се после оброка осећамо пријатно. Узимање хране сваки час апсолутно није препоручљиво, јер и најмањи унет залогај лучи желудачни сок и повећава апетит. И у овим околностима треба пити од 1,5 до 2 литра воде, да бисмо избацивали токсине из организма. Такође, треба уносити и друге врсте течности, незаслађене чајеве, воћне сокове, супе, чорбе. Врло је важно да једемо без нервозе, у миру, у одређеним временским размацима. С обзиром на то да се не крећемо, неопходно је и да неколико пута у току дана радимо најједноставније вежбе истезања и разгибавања, барем десет минута, да бисмо поспешили трошење унетих калорија и боље се осећали.


БЕЛИ ЛУК И ЈОГУРТ

У ИСХРАНИ треба да буду заступљене, пре свега, житарице од целог зрна, салате, сирово поврће које не мора термички да се обрађује, свеже воће. Бели лук и јогурт поседују јака антибиотска својства, захваљујући којима сузбијају и ометају развој бактерија и вируса. Јабуке, бруснице, поморанџе, бобичасто воће, зелено лиснато поврће, махунарке, пасуљ, боранија, грашак, изузетно су богати витаминима А, Ц, Б. Наравно, због значаја протеина никако не треба изоставити месо - набраја наша саговорница.