Мој живот тек почиње! Одлазак у пензију познатог спортског судије

Велиша Кадић

недеља, 05. 07. 2020. у 06:45

Мој живот тек почиње! Одлазак у пензију познатог спортског судије

Пријатељи гости Миљана Радовића Фото В. К.

У селу Границе, код Никшића, у пензију испраћен Миљан Радовић, судија у рвању. Још сам физички и ментално јак. Напокон могу да радим оно што желим
У ПИТОМИМ Границама, Лукову, код Никшића, ових дана било је весело. У дебелој хладовини породичног имања сабрали су се пријатељи Миљана Радовића, на светковини уприличеној његовом одласку у заслужену пензију. Човек је добар део живота провео по некадашњој луковској капетанији и Никшићу, потом у Сарајеву, да би се у време ратних деведесетих са породицом вратио на вековно огњиште. Миљан је радио тешке физичке послове, био је ангажован у Војсци Југославије, да би се потом обрео у сеоским школама у Лукову и Жупи никшићкој, у којима је радио у сектору рачуноводства. У "своје време" био је активан у спорту - рвању, достигавши звање јединог црногорског интернационалног судије! Међутим, на татамију је више успеха имао његов брат Малиша Радовић, који се китио одличјима и био државни репрезентативац.

- Иза мене су деценије живота, и после свега што сам прошао, могу из пуних уста да кажем - ја сам срећан човек! Породица ми на окупу, око мене многобројни пријатељи, а ја још физички и ментално снажан. Дошло је време да напокон могу да радим оно што желим. Мој живот тек почиње - поручује Миљан.

ЖАГОР пријатеља код породичне куће појачава радост домаћину. Сабрале се многобројне професије и сви "ударају" на високе теме. Нестрпљиво се чека да из казана стигне кувана јагњетина коју су "надзирали" проверени мајстори кухиње Никола Лалатовић и Сретен Милатовић.

- Мртва би је уста јела - додаје Чарли, док нешто даље Шурбо спрема тактику како да "освоји" јагњећу главу. Точи се домаћа ракија, испијају разне врсте хладног пива пристигле из бурета из којег прелива вода. Као пчела радилица разлетео се око столова Рајко звани Штеф, како би помогао Миљану око софре. А надимак му је одавно. Некада је играо леп фудбал, био даровит играч и по многоме подсећао на Деверића. И отуд име Штеф, које га и данас прати. Ту је и Раде Вукићевић, новинар, који у име свих устаје и предаје заједнички поклон - икону Мајке Божје слављенику. Уз чврсти стисак руке и лепе речи да она буде чувар дома Радовића. Заиграло срце Миљаново, емоције се пробудиле.

- Хвала вам што се мојим пријатељима зовете. Дали сте печат мом животу. Није битно шта смо по нацији, вери, важно је да смо људи - рече Миљан, прелиставајући потом дане прошле, блиске и далеке.

Док је радио у школи "Душан Бојовић", под њеним кровом формирао је истоимени рвачки клуб.

- Остварили смо значајне успехе. Добро се радило, а деца талентована. Три године смо били најбољи у Црној Гори, али, нажалост, радост није била дуга века, јер је "пукло" у Рвачком савезу Црне Горе због нејединства и других послова. Све време док сам радио у овом клубу бавио сам се суђењем. Поседујем лиценцу прве категорије Међународне рвачке организације ФИЛА. То ми је омогућило да судим на Медитеранским играма у Пескари, где је Црна Гора, као независна држава, освојила прву медаљу са овог такмичења. Делио сам правду на јуниорским европским и светским првенствима, стицао огромна искуства, склапао пријатељства и на најбољи начин промовисао државу и град из ког долазим - додаје Радовић

Успомене из Сарајева не бледе и, како каже, са прилично сете их се сећа.

- Том граду се радо враћам, посебно сада када ми се чини да су спласнуле тензије међу људима. Зову пријатељи свих нација, посебно они са којима сам радио док сам био секретар Рвачког савеза БиХ или члан судијске комисије БиХ и Југославије. Зовем и ја њих да дођу на овај камен старе Херцеговине.


ЦРНА ГОРА У МАЛОМ

ГРАНИЦЕ су локалитет између Лукова и Горњег Поља, а име је добило након битке на Граховцу када је овде била граница између нас и Отоманског царства - објашњава Миљан Радовић. - Што се тиче луковског племена, оно је Црна Гора у малом. Ту су заступљени Чевљани, Цуце, Бјелице, Кривошије, Дробњаци, Пивљани, Морачани, Пјешивци, Бјелопавлићи и Голијани. И никоме није тесно!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације