ВЛАДА Црне Горе је утврдила предлог Одлуке о доношењу детаљног просторног плана за простор вишенаменске акумулације на реци Комарници, у шавничком крају, што је најважнији предуслов за улазак у капитални енергетски објекат - изградњу хидроелектране са браном од 170 метара, инсталисане снаге 170 мегавата и капацитетом од 209 гигавата. Предрачунска вредност износи 246,5 милиона евра, а предвиђено је да изградња потраје пет година.

- Донета је и Одлука о изради стратешке процене утицаја на животну средину, а већ сада охрабрује чињеница да атрактивни кањон Невидио неће бити угрожен, јер су поштоване све међународне регулативе, споразуми и конвенције, те прописи из области инфраструктуре, културне баштине и животне средине - истиче генерални директор Директората за планирање простора у Министарству одрживог развоја и туризма Марина Изгаревић Павићевић. - План обухвата средишни ток реке Комарнице, на територији Шавника и Плужина обухвата чак 5.577 хектара са великим хидроенергетским потенцијалом, а Црна Гора ће у овом делу земље унапредити пољопривреду, туризам и свеукупну инфраструктуру. Добили смо и мишљење суседне Босне и Херцеговине, односно њихове препоруке које се тичу заштите животне средине.

Ипак, еколошки покрет "Озон" из Никшића сматра да је у јавном интересу заустављање свих великих енергетских пројеката, јер - због унутрашње, али и спољнополитичке нестабилности - није могуће водити аргументован јавни дијалог кроз институције система.

- Недопустиво је то да се приватни интерес ставља изнад јавног, мада су наша истраживања јавног мњења у насељима која гравитирају ка Комарници показала да нема отпора какав је пратио најаве изградње мини-хидроцентрала - објашњава директор ЕП "Озон" Александар Перовић. - И однос стручне јавности је другачији, јер је инвеститор "Електропривреда Црне Горе", компанија из енергетске бранше у већинском државном власништву, а не фирме и конзорцијуми без искуства. Ипак, неспорно је да ће се изградња хидроелектране одразити на целокупно друштво, па и на животну средину, али те негативне утицаје треба благовремено препознати и свести на минимум - закључује Перовић, наглашавајући да је за то, поред најсавременијих технологија, неопходан и аргументовани јавни дијалог из којег не сме бити искључена ни такозвана лаичка јавност, и те како заинтересована за природне ресурсе.