НИЈЕ Србија на време схватила да је будућност домаћег туризма у развоју бања. О томе је почело да се размишља тек пре неколико година, када су комшије већ достигле врхунац развоја у овој области. Тако, док су људи из Србије ишли увелико у мађарске или словеначке терме, бање у Србији углавном су биле резервисане за опоравак. Ситуација се у међувремену променила и сада је мало другачија. Бање су почеле да се развијају, постају луксузни велнес центри, самим тим и прилично скупи, па и недостижни многим домаћим гостима.

Стручњаци поздрављају овакав развој бањског туризма, али и напомињу да не би требало отићи ни у другу крајност, па да се српске бање превише комерцијализују и да они, којима је можда то и најпотребније, не могу да "дођу на ред".

Простора за развој ове гране туризма и те како има. Како су нам у Министарству трговине рекли, Србија са многобројним бањским и климатским местима, са више од 1.000 извора хладне и топле минералне воде, минералним гасовима, лековитим блатом, има велики потенцијал у здравственом и велнес сегменту.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зашто је за "Гардијан" Атомска бања међу најбољима у Европи

- Стратегијом развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године, спа и велнес у бањама, односно здравствени туризам, сврстани су у производ од посебног значаја - испричао нам је Мирослав Кнежевић, државни секретар у Министарству туризма. - Тако су, међу 18 приоритетних туристичких дестинација и неке од бања, међу којима су Палић, Врњачка Бања, Сокобања, Врањска Бања и Бања Ковиљача. Велнес програми, који су нашли примену у многим развијеним бањама Европе и чија се искуства последњих неколико година преносе и у Србију, укључују све више омладину и пословне људе.

Врњачка Бања / Фото Танјуг/Р.Прелић

Према речима Кнежевића, у Стратегији развоја туризма наглашава се да је за развој бањских центара у нашој земљи важна изградња савремених спа и велнес програма, али и побољшање саобраћајне и комуналне инфраструктуре.

- Неопходно је да локалне самоуправе направе своје развојне програме, односно стратегије, како би се инвестиције што ефикасније усмериле на искоришћеност лековитих извора - наглашава Кнежевић.

Државни секретар напомиње и да је од изузетног значаја сарадња јавног и приватног сектора. Улажући у бање, на добром смо путу да достигнемо стандард ових лековитих комплекса у региону:

- Имамо позитиван пример развоја Врњачке Бање као дестинације у којој су приватна улагања пратила инвестиције државе и тај модел се показао као најуспешнији. У току је и реализација пројекта аква-парка и велнес центра на Палићу, који подразумева изградњу базена, тобогана и других атракција за децу. Верујемо да ће то бити праћено значајним инвестицијама приватног сектора.


ВИШЕ ПОСЕТИЛАЦА АЛИ И НОЋЕЊА

ТОКОМ прошле године у бањским местима забележен је пораст укупног броја долазака од 11,5 одсто, од чега је домаћих гостију било за 11,6 одсто више, а страних 11. Како нам је испричао Кнежевић, и број ноћења је порастао за 8,5 одсто.

Домаћи туристи су остварили 2.319.881 ноћење, што је за 8,3 одсто више у односу на исти период претходне године, док су страни остварили 10 одсто више ноћења, закључује наш саговорник.