Богата српска кухиња и разноврсни клубови и кафићи само су полазна тачка за боравак у овом граду на Балкану где историја чека иза сваког ћошка, пише у тексту америчког "Њујорк тајмса" о Београду.

Док туристи преплављују европске градове као што су Барселона, Венеција и Дубровник, српска престоница се тихо преобликује у веома забавну и предусретљиву метрополу на Балкану, наводи се у опширном тексту листа под називом "36 сати у Београду" у одељку путовања.

Народни музеј и Музеј савремене уметносту су недавно поново отворени после дуготрајних обнова. Сада житељи некадашње југословенске престонице чекају да свет пронађе најкраћи пут до овог приступачног и пријатељског града који има толико пуно да понуди, пише амерички лист.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Svetske blogerke o Srbiji: Hrana je prste da poližeš, svi su ljubazni, postoji samo jedan problem

Аутор текста боравак у Београду почиње у петак после подне, завршава у недељу, а за сваки дан наводи неколико предлога места које треба посетити.

То су између осталог, Народни музеј, Музеј Југославије, Калемегдан, као и неколико ресторана са укусном храном по његовом избору, коктел-барови, кафићи, клубови...

Аутор истиче Народни музеј, који је, како наводи, смештен у дотераној неокласичној згради и на три спрата и излаже величанствена дела, укључујући предмете из римског периода из целе Србије, слике мајстора као што су Тинторето, Моне и Реноар и радове југословенских сликара и вајара из 20. века, међу којима су Марко Мурат, Надежда Петровић и Иван Мештровић.

Музеј Југославије такође се нашао међу београдским установама културе које треба посетити.

У тексту се каже да је Југославија била фасцинантна мешавина јужнословенских народа, а да овај музеј води посетиоце од Краљевине Југославије формиране после Првог светског рата, кроз период социјалистичке Југославије из времена после Другог светског рата, и периода Јосипа Броза Тита.


Фото К.Михајловић

У склопу музеја налази се и Титов гроб, укусно израђен од мермера испод стакленог плафона у згради која се зове Кућа цвећа, пише аутор.

Додаје да посетиоци могу да виде и колекцију поклона које је Тито примио од других светских лидера и јавних личности, међу којима је камен са Месеца, који му је поклонила посада Апола 11. Незабобилазна локација за све посетиоце Београда, па и за извештача Њујорк тајмса је Калемегданска тврђава.

У тексту се наводие да је то место на којем је Београд рођен.

Некада римско утврђење Сингидунум, а касније средњовековна турска тврђава, средином 19. века Калемегдан је претворен у парк, у којем се данас налазе кафићи, музеји и Београдски зоолошки врт, пише аутор.

Он истиче да је то пријатно место за недељну шетњу са којег се шири поглед на ушће Саве у Дунав.

Као место за фотографисање он препоручјује Победника, како каже, споменика подигнутог 1928. године као спомен на победу Срба над Османлијама и Аустроугарским царством у Првом светском рату.

Када је реч о гастрономији, кувари, како се наводи, креативно припремају српску кухињу, а аутор препоручује и места где се може наћи "храна за утеху" и разни специјалитети.

Он наводи да носталгични Њујорчани могу да наруче омлет са сланином и сиром или одличан јагњећи хамбургер, али да би посетиоце можда више занимала балканска јела, као што су гриловани мирочки сир са сенфом и медом, лаки и сочни ћевапи од јагњетине, уместо уобичајене говедине или телећи језик са цвеклом.

Фото Танјуг/ С.Радовановић

Када је у питању балканска кухиња, он читаоцима препоручује да пробају суве шљиве роловане сланином, кобасице из Славоније, гулаш из Војводине и сиреве из целе Србије, као и шопску салату.

Још једна препорука аутора је и традиционални балкански специјалитет, пљескавица, а како каже, најбоља је сервира са ајваром и кајмаком, која се служи у једном ресторану.

У тексту је пажња посвећена и забави, па се препоручују клубови где има живе свирке.

И у овом тексту као несто карактеристично помиње се ракија.

Не можете да баците шљиву, а да не погодите некога ко не производи своју ракију, жестоко алкохолно пиће од воћа са снагом да отопи стомак, наводи аутор.

Фото П.Митић

Он додаје да је пробао домаћу ракију која је лежала у бурадима и до 10 година, као и да се поред шљивовице могу наћи још 22 врсте ракије, од дуње, јабуке, кајсије...

Аутор има препоруку и за шопинг, а међу њима је ретро модна радња, са производима из 1960-их, 70-их, као и 80-их, али каже да се може наћи и нешто савременије попут паметно дизајнираних мајица са натписима везаним за Београд.