ЋЕВАПЧИЋИ су укусни, печење је одлично, али је српска ракија фантастична, закључили су хрватски и словеначки медији које је Туристичка организација Србије довела на кулинарску туру по Шумадији.

Већином фуд-блогери (специјалисти за храну) пробали су "кабинет" пива, опленачка вина, вечерали су у крагујевачком ресторану "Библиотека код Милутина", уживали у етно домаћинству Јанин рај, посетили две дестилерије Стари храст и Певац, јели гулаш у Скадарлији, посетили Банку ракије и Земунску пијацу.

- Одушевљена сам српским ракијама од дуње и кајсије које су апсолутно фантастичне - каже Сандра Рончевић, хрватска блогерка.- Ми такве укусе немамо, док шљиву и виљамовку правимо. Одушевио ме је ентузијазам са којим млади људи уживају док пеку ракију. Такође, никада пре нисам видела комплетан пут ракије - од дрвета до чашице.

Прочитајте још - ФЕНОМЕН ЈУТЈУБЕРА: Хиљаде евра зарађују и на подригивању

Сандра је свакодневно на блогу "О сланом и слатком" објављивала шта јој се дешава на путовању по Шумадији, али праву репортажу ће тек написати. И остали блогери ће посебну пажњу посветити српској ракији за коју мисле да је јединствена и чудесна. Допали су им се и необични укуси српских сирева, који се у њиховом крају не праве, док су им укуси хране били добро познати, али јела код њих имају другачије називе.

У стогодишњој земунској пекари "Петровић" су им се слегли утисци, па иако су управо доручковали уживали су свежем буреку.




- Показала сам им пијацу и купила ситне колаче какве једемо на славама - каже Симонида Попов Диховичи, водич.- Све им се допало, а посебно нисам могла да их одвојим од домаћинства "Јанин рај" и убедим да кренемо у Београд где нас их је у Скадарлији чекао гулаш. Веома им се допао ратлук који су правили са браћом Босиљчић и једва чекам да читам њихове репортаже.




У СЛОВЕНИЈИ ЈЕ СВЕ ВЕЋЕ

СЛОВЕНАЧКЕ блогерке сматрају да у њиховој земљи има већих и бољих сеоских домаћинстава и не верују да би словеначки туристи желели да посете српска етно-домаћинства.

Оне мисле да ће Словенци увек давати приоритет Београду, јер је Љубљана мали град и нема атмосферу, енергију и провод као српска престоница.