Александријска библиотека чудо за сва времена

Владан ОБРАДОВИЋ

04. 07. 2015. у 11:36

Александријска библиотека чудо за сва времена
Библиотека је и сада једна од највећих ризница знања на планети. Многи су је рушили, али се увек подизала из пепела

Где си, брате... Те речи добродошлице упутила нам је жена, на течном српском језику, египатски водич у чувеној библиотеци у Александрији. Чувши да смо из Србије, искористила је прилику да нам се похвали јединим речима које зна на нашем језику.

- Томе ме је научио Иван, пријатељ из Новог Сада. А ја њега нашој најлепшој речи, “хабиби” - поносно је рекла.

После три дана проведена у тој дивној земљи, добро смо знали шта та реч значи. “Љубави моја” - чуло се у скоро свакој домаћој песми коју смо слушали и програму који смо гледали на египатској телевизији. “Хабиби” се пресликавало и у скоро сваком контакту који смо остварили с нашим домаћинима током својеврсног времеплова кроз историју најстарије цивилизације, колевке људског рода.

Обилазак мистичних пирамида, храмова и катакомби и вожњу реком Нил крунисали смо посетом космополитској Александрији и једном од њених чуда - највећој јавној читаоници на свету.

Сваки педаљ те светске ризнице књига и знања која сажима културу читавог света у писаној речи, оправдава тај епитет. Александријска библиотека је у правом смислу речи - чудо. Била је то и онда, 300 година пре нове ере, када је у време династије Птоломеја сазидана по идеји Деметрија из Фалерона, Аристотеловог ученика, и када је поседовала 70.000 свитака од папируса. То је и данас, изграђена као модерно, несвакидашње здање на 40.000 квадратних метара, са два милиона књига написаних на 80 језика.

А све је почело давно, када су у ту, некада замишљену престоницу света почели да пристижу истраживачи и научници светског гласа. Они су се окупљали у библиотеци која је била место за инспирацију, где су писали велики учењаци онога доба, смишљајући изуме, попут Херонових који се и данас користе. Тада су створени катапулт, машина за прорицање, механизми за отварање врата, за паљење ватре, претеча данашњег митраљеза... У то време је, у тој библиотеци, на основу посматрања распореда звезда и мерења Сунчеве сенке у Александрији и Асуану, откривено и да је земља округла и израчунат је њен обим са, за оно време, занемарљивим одступањем од око 80 километара. Из те куће науке стизали су и прорачуни за светионик Фарос, једно од седам светских чуда античког доба.

Један од извора знања научника биле су књиге које су пристизале из целог света. До њих се, између осталог, долазило и обавезом посада свих бродова који пристају у александријску луку да их дају на преписивање преводилачкој радионици како би примерке упућивали другима, а један остао матичној библиотеци.

Тако је било током три века, све док 48. године, у време Цезара и Клеопатре, библиотека није изгорела у пожару. Свесна губитка, Клеопатра је, по угледу на уништену библиотеку, на другом крају града подигла нову, која ће у наредних 400 година бити центар писане речи, културе и науке на Медитерану. И касније су je, попут калифа Омара Дамаског, који је 642. године спалио све записе који су били у супротности с Кураном, разни освајачи уништавали, мада су њеном нестајању допринели и земљотреси, поплаве...

Идеја о оснивању модерне Александријске библиотеке потекла је са Универзитета тог града 1974. године. Унеско је подржао идеју, и 1989. године норвешка архитектонска компанија “Снохета” израдила је пројекат библиотеке. Реализација овог амбициозног пројекта коштала је 220 милиона долара и трајала је око 20 година. Тако је 2003. године створена једанаестоспратница од стакла и бетона која обликом подсећа на огромни соларни диск окренут ка мору, који симболизује рађање Сунца. У близини је и Планетаријум, архитектонско остварење у облику кугле која симболише Месец.

Кров је стаклен, унутра изгледа као капак, а споља као трепавице, како би сунце несметано осветљавало унутрашњост. На гранитном зиду који гледа на југ уклесана су слова већине светских писама, што представља промоцију националне, културне и језичке шароликости која се чува у овој грађевини.

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

У свом склопу Библиотека поседује највећу јавну читаоницу на свету, капацитета пет милиона књига, у коју може да стане 2.500 читалаца. Доступно је 320 рачунара са бесплатним интернетом. У њеним одајама смештен је и Музеј старина, а у ризницама је и колекција наших вредних књига, међу којима је и Мирослављево јеванђеље, дар наше земље овој престижној културној установи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)

eh

04.07.2015. 12:21

Pitam se gde bi covecanstvo danas bilo da se tokom istorije, umesto krvi, razmenjivalo znanje.

неимени

04.07.2015. 12:36

Не постоје докази да су Арапи уништили библиотеку. Напротив постоје докази да су дела грчких класика у Европу дошла управо преко Арапа. Арапска уметност и наука су цветали док је у западној европи било оно што данас зовемо "мрачним добом". На југу Шпаније на територији коју су освојили од германског пелмена вандала (стога и име (в)Андалузија) су оставили споменике културе којима се и данас дивимо. Откуда им то знање? Из Александријске библиотеке, а откуда иначе.

Zorica

04.07.2015. 12:56

Samo malo napomena u vezi sa tekstom, egipatska civilizacija nije nastarija poznata civilizacija.

vh

04.07.2015. 14:06

Nezamislivo je kulturno bogatstvo i nasledje Egipta, zemlje koja je covecanstvu dala progres, civilizaciju i ono sto danas zovemo 'zapadna civilizacija' (nazalost). Da nije zapadnog mesetarenja, mogli bi smo ici tamo i uzivati u tom bogatstvu, ali sve dok se ne resi situacija i normalizuje region, vsaki put tamo je rizik/avantura. Bahatazapadnjacka istorija deklarise Irak kao najstariju civilizaciju, ali je to irelevantno-znamo da je Egipat nastao u isto vreme ili jos stariji. Obe su vazne.

Beranje

04.07.2015. 18:13

Nešto nisam skapirao ,šta znači HABIBI,na Srpskom jeziku.Čini mi se da je prevedeno kao:ljubavi moja.

DejaVu

05.07.2015. 04:58

@Beranje - To moze biti prevedeno na vise nacina kao: draga/i, voljena/i, ljubavi, itd...