Кадиз - лепота дуга три миленијума

Мила Старчевић

понедељак, 16. 09. 2013. у 13:22

Кадиз - лепота дуга три миленијума
Кадиз, славни град Андалузије, најстарији је и један од најлепших на Иберијском полуострву. Зграде у старом језгру са прелепим фасадама

За шпански град Кадиз кажу да је најстарији у Западној Европи, а свакако јесте на Иберијском полуострву, стар је више од три хиљаде година. Ова значајна лука са 157.000 становника налази се у Андалузији, полуострву које лежи на обали Атлантског океана. Због свог изузетног географског положаја (готово је у потпуности окружен морем) град је увек био значајно стратешко утврђење.

Кадиз је основан 80 година после Тројанског рата, основали су га Феничани 1100. године пре нове ере и дали му име Гадир, што значи зид, или тврђава. Касније су га Грци назвали Гадира, или Гадеира. Према грчкој легенди, Гадир је основао Херакле пошто је убио Гериона, монструозног ратника-титана са три главе и три попрсја и само једним паром ногу. Поред Кадиза постоји један "тумулус", односно брежуљак, за кога се каже да је Герионов гроб. Ни у једном шпанском граду нису толико тесно повезане историја и митологија.

Од самог настанка Кадиз постаје важно трговачко место у којем је најтраженија роба била балтичко дрво, британски метал и шпанско сребро. Када је постао римска поморска база изгубио је свој трговачки значај, па ни за време Мавара трговина није унапређена. Тек када га је преузео шпански краљ Алфонсо Десети, 1262. године, зауставио се његов даљи пад, а период његовог процвата везан је са открићем Америке. Из ове луке започињу прва путовања у новооткривену земљу (Колумбо баш из кадиске луке креће на путовање ка новом континенту). Током 18. века започиње кадиско златно доба. Трговина цвета, и чак 75% шпанске робе слива се у ову луку. Поред тога што постаје космополитски, Кадиз постаје и најбогатији град са безброј палата, катедрала и других раскошних грађевина.

Наравно, због свега тога он је и на мети освајача, па је следећи кадиски освајач био сер Френсис Дрејк. У борби да задобије контролу трговине са Новим светом, град успева да издржи и опсаду Наполеонове војске. У раном 19. веку Кадиз постаје бастион шпанских антимонархистичких либерала, што је условило доношење првог шпанског Устава 1812. године.

Трг са поморанджама и музика Де Фаље

Стари Кадиз опасан је дугачким зидом, који је подигнут почетком 16. века и још је очуван. Пажњу посебно привлаче његове високе и витке капије. Најимпресивније су Ландворт Геит и Лас Пуертас де Тијера, иза којих се скрива сликовити шарм древног кадиског језгра са узаним уличицама, сеновитим нишама и тајанственим пролазима. У самом градском језгру нема ниједне модерне нове зграде, све старе су у потпуности очуване са бројним детаљима на фасадама, а неке су прекривене прекрасним украсним плочицама. Фасаде збијених кућа украшене су и бокастим балконима окићеним цветним гирландама. Неке од грађевина одсликавају градске везе са светом преко Атлантика. Улазимо у минијатурно округло двориште (патио) велелепне зграде Ла Санта Гуева, у којој се налази неколико Гојиних слика. Недалеко од ње налазе се прелепе палате Каза дел Алмиранте и Каза де лас Каденас. Са њихових равних кровова, као и са кровова многих кадиских кућа, уздижу се јединствене куле-осматрачнице. Почетком 18. века Кадиз их је имао више од 260. Скривени од сунца и погледа, посматрајући пучину Атлантика, становници Кадиза су свакодневно могли да контролишу прилаз луци. Многи Кадижани су са истог места жељно ишчекивали бродове из правца Америке. Данас се кадиске Торе Тавира уздижу као украси или неми сведоци минулих времена.

Потребно нам је више од сат времена да прокрстаримо кроз стару четврт овог андалузијског града. Кривудавим калдрмисаним уличицама излазимо на мали трг, иза њега је морска обала. Златна купола величанствене катедрале Нуева уздиже се изнад белих кућа и светлуца на подневном сунцу. Пред нама је усамљена чипкаста клупа у дебелој хладовини. На сивој палати иза ње на месинганој плочици пише: “Овде је рођен андалузијски композитор Мануел де Фаља”.

Пролазимо преко Трга олеандра са дрвећем уцвалих ружичастих крошњи, па преко Променаде де лас Палмас, стижемо до љупке Пјаце Фиори. Ваздух мирише на море и пржену рибу, а кроз неки од тамних пролаза повремено дуне топли ветар.

Неколико уличица одатле води до Трга поморанджи. Окружен стаблима густих крошњи и гранама пуним зрелих плодова, пошљунчан трг украшен је старинским канделабрима са двокраким фењерима. При дну стабла, баш као омање дечије лопте, повремено се закотрљају тек опале нарандже. У централном делу трга уздиже се палата направљена од румене опеке.

Пред нама је чувени Гранд театро Фаља, који је подигнут на темељима претходног. Архитекта је био Адолфо Моралес де лос Риос. Ружичасто здање, заграђено у типичном мудехар стилу, својим изгледом ме у први мах подсећа на арену! "Никако", викнуше домаћини. "Кад уђете уверићете се да је тај полукружни део Велика сала, акустична и импресивна, баш као што је и музика нашег андалузијског композитора.” У Гранд театру сваке године се од 13. до 21. маја одржавају интернационалне музичке свечаности посвећене Мануелу де Фаљи и тада се у Кадизу окупљају музичари из целог света.

Пре него што смо закорачили у велелепни театар са раскошним “златним” седиштима боје пурпура, господин Франциско Лопез, приповедао нам је о свом земљаку, великом композитору с почетка 19. века, који је музичким делима, а посебно својом “Шпанском игром”, која убрзо постаје једна од најпознатијих његових композиција, заувек прославио Андалузију и Шпанију.

И мада се Де Фаљина популарност проширила изван Шпаније, велики композитор постепено се повлачи из јавног живота, не опија се славом која расте по свим континентима, све ређе се дружи са пријатељима и избегава бучан живот велеграда. Дубоко религиозан и прожет карактеристичним шпанским мистицизмом, Де Фаља је за време Шпанског грађанског рата у Франку гледао првенствено заштитника вере. Међутим, после генералове победе и заведене диктатуре, Мануел де Фаља доживљава силно разочарање и својевољно одлази у емиграцију. Пресељава се у Аргентину 1939. године, где и умире уочи свог седамдесетог рођендана.

Звона катедрале Нуева

На невеликом поплочаном Тргу Катедрала уздижу се необично витке и високе палме. Јутарње сунце се помаља изнад цркве и баца косе зраке на грандиозну куполу обложену златним плочицама. Саграђена у 18. веку, ова велелепна катедрала није омиљено место верника Кадиза из простог разлога што се од силних туристичких посета у њој нико од мештана није могао на миру предати својој молитви. Али зато се путници из целог света диве како њеној отменој спољашној патини, тако и унутрашњости са богатом колекцијом црквених реликвија смештених у криптама. У овој акустичној некрополи налази се и гроб Мануела де Фаље чија музика евоцира успомену на магију Андалузије. Најлепши поглед на катедралу пружа се са обале - на било ком месту да се налазите, поглед ће вам привући величанствени сјај златне куполе. Недалеко од Трга Катедрала, у улици Филип Емануел, смештени су Археолошки и музеј уметности. У пространом приземљу могу се погледати предивни предмети од стакла, накит од сребра и амфоре пронађене у дубинама старе луке. На другом спрату су Рубенсова платна, а на трећем је изузетно лепа колекција лутака које су коришћене у сатиричним представама.

Уморни од подневног сунца и крстарења старим језгром Кадиза, следимо савет домаћина и одмор тражимо на једној од прелепих кадиских плажа. Прелазимо асфалтну траку и већ смо на песковитој обали Калете, која је иначе једна од најлепших плажа Шпаније.

Четири километра дугачка, ова плажа се налази испред старог града. Смештена је између два живописна замка Сан Себастијана и Сан Каталине. Оивичена витким палминим стаблима, плажа Калета је позната и по Карневалу песме који, заправо, траје непрестано! И иначе, становници Кадиза увек су расположени за песму и игру и врло су гостољубиви.

Таласи Атлантика су сувише високи и запенушани, истакнута црвена заставица упозорава нас да је купање ризично, па зато одлазимо на ручак у један од бројних ресторана. Било би неопростиво напустити Кадиз а не дегустирати једно од укусних јела богате андалузијске кухиње. Опредељујемо се за “бокас де ла Исла”, веома цењени специјалитет у провинцији који је при

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације