Машан Лекић: Циљ ми је да МЛАДИ не стекну погрешне идоле

Дејан Ћирић

петак, 03. 07. 2020. у 16:15

Машан Лекић: Циљ ми је да МЛАДИ не стекну погрешне идоле

Фото Приватна архива

Машан Лекић о својим ауторским емисијама "Досије", "Иза решетака" и "На месту злочина"
Без обзира на то да ли волите „Досије“, „Иза решетака“ или „На месту злочина“, оно што је сигурно је да серијали Машана Лекића никога не остављају равнодушним. Специфичан и интригантан формат телевизијске емисије који је први покренуо на овдашњем медијском небу, скреће велику пажњу готово сваком новом епизодом. И то траје већ годинама, потврђујући, из сезоне у сезону, и успешну каријеру новинара који је одлучио да ради нешто другачије. За Новости Онлине Машан, уз апел да криминал није пут него странпутица, прави занимљив осврт на свој живот и каријеру, откривајући и свој лични досије који крије много тога што о њему нисмо знали.


* Шта чини „досије“ вашег живота и каријере, а да вас у потпуности описује?


- Смисао мог живота је породица, посебно ћерка Мија, и приватно је моја најважнија мисија да је изведемо на прави животни пут, да, пре свега, буде срећна. Што се каријере тиче, жеља ми је да свака епизода мојих емисија у младима не подстиче жељу да буду криминалци, већ напротив, да схвате да сви они углавном трагично окончају своје животе или заврше на дугогодишњим робијама. Понекад млађе генерације не схвате суштину проблема на који скрећемо пажњу, и трудимо се да им објаснимо да сво то злато, лепе девојке и добри аутомобили на крају воде у пропаст.


* Да ли сте током свих ових година успели да својим емисијама нешто промените, да њихов утицај добије прави смисао и пренесе ту поруку о којој говорите?


- У већини случајева да, али морам да будем искрен и кажем да се, нажалост, догоди да млади људи све доживе погрешно или површно. Ипак, исто тако, ако одгледају филмове „Кум“ или „Лице са ожиљком“ могу да стекну лоше идоле, иако се и у њима приказује да нико није завршио на добар начин. Мој циљ јесте едукација и драго ми је што, упркос појединачним случајевима, успевам да пренесем апел који је и мој лични став, а то је да се криминал не исплати.


* Успели сте да врло деликатну сферу живота и стварности једног друштва претворите у квалитетне, актуелне и гледане серијале, уз јединствен ауторски израз. Колико је било тешко, посебно у почетку, реализовати такав профил емисије?


- Још као клинац сам маштао да радим филмове и често сам се са родитељима играо тако што сам снимао аматерске видео записе. У међувремену је мој ујак постао новинар и ја сам се заљубио у новинарство. Онда сам спојио те две љубави, а баш те деликатне теме су ме одувек занимале. Сматрам да све што се ради на телевизији треба да се осмисли тако да буде филмично и примамљиво за гледање. И док сам радио прилоге за вести имао сам другачији приступ снимању, јер сам желео да све буде што реалније и филмичније. О свим тим озбиљним темама може да се прича и у студију, али то није телевизија. Телевизија је слика! И када ту интересантну, едукативну причу, кроз реконструкције успеш да претвориш у слику, то је рецепт за успех.

Имате велику одговорност због специфичности емисија које радите.


* Коју границу никада не прелазите и на који начин аргументујете све што гледамо?

- Прва и основна ствар је да у емисијама „На месту злочина“ не објављујемо име и презиме покојника док породица не сазна, затим никада не емитујемо непроверене информације, углавном је то кад је пресуда већ донешена, и никада немамо своје претпоставке. Ако их и износимо, то мора да буде поткрепљено са обе стране. Радили смо неке случајеве који нису решени и имали смо више различитих теорија, али ниједном нисмо директно упрли прстом у некога, нити дозволили да то неко други уради, као што не дозвољавамо да се преко нас неко буни против некога. И оно што увек одговорно тражимо, конкретно у емисији „Иза решетака“, је да саговорници шаљу поруку гледаоцима да је криминал погрешан пут. То је услов да би се појавили у емисији. Кристијан Голубовић је имао сјајну дефиницију криминала коју смо емитовали у серијалу о београдским клановима. Рекао је да је криминал као септичка јама - или потонеш у измет и удавиш се, или плуташ, једва дишеш и бориш се да издржиш, или успеш да изађеш из ње, али смрдиш целог живота.


*Реализовали сте успешан серијал о земунском и београдским клановима. Имате ли у плану причу о шкаљарцима и кавчанима?


- Њих спомињемо у емисији „На месту злочина“ када се, нажалост, догоди неко ново убиство, обрачун или када некога ухапсе. Имам у плану ту тему, али мислим да још није време, зато што је све још увек отворено, многе ствари се и не знају, а и много тога је уплетено у целу причу. Ту треба наћи меру.


*Постоји ли нешто што, услед толиког искуства, никада нећете заборавити?


- Било је много тога, разних људи, ситуација, догађаја. Саговорници ме често јако изненаде. Рецимо, пре годину и по дана сам упознао Рајка Чаушевића, снимали смо „Иза решетака“ и када је почео да прича своју животну причу остао сам без текста. То је толико елоквентан човек који у једној секунди може и да заплаче и да се смеје и да одглуми дијалог између њега и пријатеља, буквално сам био шокиран. Гишкина сестра је такође имала невероватну причу, било је ту и неких полицајаца, заиста има много ствари које су непроцењиве у погледу искуства и доживљаја.


* Колико ментално човек мора да буде јак да би се, после свега што је доживео током рада на емисији каква је ваша, вратио кући са осмехом на лицу?


- Мораш бити јако стабилан и да радиш на томе. То није увек могуће, јер преживљаваш многе ствари, слагао бих када бих рекао да се то не одражава на мене и да никада кући нисам дошао нервозан. Али уз породицу и праве пријатеље то се лакше превазиђе.


* Ведар сте и непосредан човек. Шта чини, условно речено, другу страну ваше личности и живота?


- Јавне личности треба да буду свесне да су исте као други људи. Сви смо од крви и меса, само се разликују професије. Волим да се дружим са људима, да упознајем нове, да стичем искуства, волим да тренирам са друговима, да понекад одем у кафану, да организујем вечере за пријатеље, и посебно, да уживам са породицом. Живот ми је баш разнолик, срећан сам и сматрам да је то привилегија.


* Шта вас покреће да увек идете напред и реализујете нове идеје?


- Зависи од емисије. У серијалу „На месту злочина“ адреналин када крену акције, а што се тиче играно-документарних емисија, упознавање нових људи и претварање прича у играну структуру. Свака нова сезона је нови испит. Квалитет мора да буде још бољи, као и приче које, после толико година, већ понестају и то је увек велики изазов. Стално имам нове идеје, прошлог августа сам покренуо YоуТубе канал који бележи велику посећеност, и планирам два нова формата, али о том потом. Сваке или сваке друге године волим да осмислим нешто ново.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације