Јелица Сретеновић: Кока је била НАЦИОНАЛЕ, волела ју је ЦЕЛА ЈУГА

Дејан Ћирић

субота, 04. 07. 2020. у 13:25

Јелица Сретеновић: Кока је била НАЦИОНАЛЕ, волела ју је ЦЕЛА ЈУГА

Фото З.Јовановић

Јелица Сретеновић о актуелним улогама у домаћим пројектима, али и о "Лафу у срцу", "Тесној кожи", старим и новим временима која јој "добро стоје"
Остварења у којима је Јелица Сретеновић изградила своју каријеру и данас се сматрају једним од најзначајнијих у историји домаће телевизијске и филмске продукције, па зато и не чуди што се публика радо враћа насловима као што су “Национална класа”, “Врућ ветар”, “Лаф у срцу”, “Тесна кожа”, “Приче из радионице”, “Бољи живот” и многим другим. У новијој историји, упоредо са сјајним позоришним улогама, гледали смо је и у многим актуелним серијама, а наредни период нам доноси низ њених нових улога, о којима говори за Новости Онлине, уз осврт на давна времена, иако јој и ова “нова” добро стоје и као жени и као глумици. Јелица јесте лаф у срцу, али још увек понекад себи каже: “Е, Коко, Коко...”.


Зна како се излази из тесне коже у животу, јер и даље носи своју препознатљиву харизму у којој има довољно неозбиљности, бунтовништва и мангуплука. Верује у своју глуму и чува искру радости и љубави према послу којим се бави, а која јој је помогла да пронађе свој пут, место на уметничкој мапи овог поднебља и оствари велики успех. И тако већ четрдесет пет година, током којих није изгубила радост и осмех, што је, како каже, најважније.


* Серија „Краљ“ Здравка Шотре је пројекат о коме се много прича и од ког се много очекује. Какав је ваш став о овој епохи, коју улогу играте и шта вас је привукло овој причи?


- Редитељ Здравко Шотра каже да се овом серијом опрашта од режије, у шта ја не желим да верујем. Позвана сам да одиграм једну врло малу улогу, али када је у питању редитељ какав је Шотра, ја бих и статирала. Много сам радила са њим и много лепих улога ми је дао. Од њега сам немерљиво учила и што је најважније - научила. Моја генерација зна све о НОБ - у, краљевина се није помињала, или ако јесте, само у назнакама. Сада се више учи Први светски рат, а запостављен је Други, што је за мене недопустиво. Дивно је што ће ова серија младе научити нечему што је историјски битно. И овако слабо читају.

* Серија „Тате“ је постигла велики успех. Шта вам је било најинтересантније када је у питању лик Велиборке, који сте одгирали на врло аутентичан начин?


- Морам рећи да су ме у последње време нашле улоге жена са села. Лично, са селом немам додирних тачака, али јако волим Србију и урођену мудрост људи који су рођени и живе на селу. Од њих може много да се научи. Таква је и Велиборка, мудра и исправна, која се поноси својим Семегњевом, селом на Златибору, и својим сином Томом. Сваки савет јој је злата вредан. Почела сам и приватно да користим неке њене реченице.

* Гледали смо вас током последњих година у многим популарним серијама као што су „Истине и лажи“, „Војна академија“, „Луд, збуњен, нормалан“ и друге. Која улога вам је посебно драга и због чега, а која је била најзахтевнија?


- Буразер из “Војне академије” ми је омиљен, а волим и Десанку у серији “Мој рођак са села”. Радујем се ефектној улози у “Камионџијама”, коју тек треба да снимим, а у последње време најзахтевнија улога ми је била Жанка Стокић у представи “Жанка” у “Мадленијануму”.


* Ако упоредимо рад на великим серијама у којима сте играли раније, попут „Бољег живота“ и „Срећних људи“, које су предности а које мане овог и оног времена, и шта је вама приближније?


- Ово време не трпи грешке. Тражи се брзина и сналажљивост. Питање је како би се данашњи млади глумци снашли пре тридесет година, када се захтевала тачност и прецизност. Моја генерација се снашла и у оном, а бога ми и у овом времену високе технологије, јер кад се хоће све се може. Ипак, рад са младима мени много доноси. Ово је њихово време и они га боље осећају од мене, али не волим да кажем некад је било боље. Ми смо мислили да нам је најбоље. Они знају ово доба у коме живе, знају како да заинтересују публику која тражи баш то што они пружају. Данас је тржисте најважније.


* Никада нисте изгубили своју аутентичност, уверљивост и ону карактеристичну, само вама својствену нијансу духовитости. Види се то и у улогама које данас играте. На који начин сте током свих ових година то чували, не би ли свака нова улога била свежа и само ваша?


- Четрдест пет година сам у овом послу о коме сам сањала од када сам спознала да постојим. Нема већег задовољства него да вам је посао радост. Али, он је непредвидив. Увек сте на почетку. За глумца је најважније да се мења и да не доноси само себе и исти израз. Никада не може да се каже: “Е, сада ми је све јасно и овладано”. Ништа није овладано и са сваком новом улогом све креће из почетка, као да никада нисте радили. То је изазов.


* Постоје улоге које могу да одиграју само неке глумице. Незамисливо је да је неко други могао да буде Кока осим вас, Емилија Попадић уместо Цеце Бојковић, Риска уместо Раде Савићевић. Како, после толико искуства у глуми, објашњавате тај феномен и шта сте, у том смислу, препознали као свој израз?

- И Радмилу Савићевић и Цецу Бојковић одликује изразит дар и јака личност.


* Где је данас легендарна Кока коју сви волимо? Шта је од ње остало у вама?

- Остала је у репризама. Кока је била национале, њу је волела цела Југа. Препознавали су ме у бачијама на Ловћену и звали “Коке”, гостовала сам у свим републикама, отварала разне манифестације и уопште, “Бољи живот” је феномен који и даље траје с разлогом.



* И ви годинама трајете с разлогом и на свој начин. Кад се окренете, шта вам доноси осмех на лице, а шта је можда пропуштено, за чим је остала жал?

- Жал немам ни за чим и не волим да се враћам у прошлост. Све што је било, било је. Поправке нема.


* Колико се иза вашег изразитог темперамента, одсечности, можда и једне врсте бунтовништва крије врло емотивна особа која не показује често своја осећања?


- Уверена сам да су глумци по правилу стидљиви људи. Зато су, вероватно, у професији која емоције избацује нашироко. То је вентил.


* Исплакали сте много суза у животу. Јесу ли осмеси, успеси и лепа искуства били довољни да направе равнотежу?


- Нисам склона црним мислима и трудим се да не поклекнем пред проблемом. Али, када је он ту, притајим се, размислим о свему и покушам да нађем решење. Када сам у тој фази не јављам се чак ни на телефонске позиве, јер ме ремете.


* Чини се да сте сачували много од своје младости у себи. Носите ведар дух и енергију, радост игре и живота. Колико вас то дефинише као особу и уметника?



- Године су неумитне и нижу се. Важно је не изгубити смех и радост. То не желим никоме, а нарочито не себи.

* Како се излази из тесне коже у животу?


- Тако што смислите да нешто промените. Кожу не можете, али сваки помак доноси нови пут.


* Шта је ваша највећа победа у животу и каријери?


- Приватно, то што су моје ћерке васпитане да буду одговорне, честите и брижне, и што су подршка једна другој. Пословно, што и даље волим свој посао истим жаром као на почетку.


* Чему се посвећујете независно од глуме. Шта вас оплемењује и испуњава?


- Слободно време користим да се посветим свом дому. Увек има нешто да се промени или дотера. То ме испуњава, а и волим да сам окружена лепим стварима, као и духовно лепим људима.


* Поред “Краља” и “Камионџија” да ли ћемо вас гледати у још неком телевизијском пројекту у наредном периоду?


- Серија “Тате” се снима целог лета, а радим и представу “Комедија забуне”, у копродукцији агенције “Призор” и Обреновачког позоришта, која ће претпремијерно бити приказана у башти “Божидарца” на Гардошу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације