ВОДИТЕЉ Владимир Јелић, који већ више од петнаест година гради телевизијску каријеру, важи за врсног професионалца међу спикерима. Красе га добар глас и дикција, а као узоре воли да истиче чувене спикере Радио Београда - Жарка Обрачевића, Михајла Мијушковића, Душка Марковића... Избор није нимало чудан, ако се зна да су Јелићеви почеци били на локалном радију и да су потом на ред дошли Арт телевизија и РТС.

Током година водио је Дневник и успешно одржавао равнотежу тако да не постане сувише озбиљан у информативном програму. У емисијама, попут "Авалског торња" и "Пут по Америци" у којој је обишао четири Београда у САД, показао је како озбиљност може да се примерено искористи уз праву меру опуштености. Када се камере угасе, равнотежу у приватном животу проналази у супрузи Јовани и синовима.

Од прошле недеље Јелић је постао део информативног програма Прве, те истакао да су промене неизбежна ствар у било ком послу, па тако и водитељском, и да једва чека да поздрави гледаоце Прве из једног од најмодернијих и техничких најсавременијих студија.

- Гледаоци свакако јесу осетљиви на промене, али баш то је, по мом мишљењу, оно најбитније што би требало да нас натера да будемо још бољи у нашем послу и задржимо поверење које смо стекли - објашњава за "ТВ новости" Владимир Јелић и додаје да су преласку на Прву пресудили дуги разговори, жеља за новим изазовима и добра понуда.

* Каква ће бити ваша будућа водитељска улога?

- Надам се да ће се разликовати у нијансама и детаљима, јер у суштини настављам са информативним програмом.

* У чему је, по вашем мишљењу, тајна доброг спикера?

- Тајна лежи у "добром гласу" који треба одржавати, стасу, одговорности, одрицању, преданости и, пре свега, љубави према послу.

* Рекли сте једном да нисте тек тако одлучили да станете пред камере и да је томе претходила борба са стидљивошћу. Да ли сте је, са годинама, одагнали?

- Та унутрашња борба, чини ми се, остаје током целе каријере, али само мењамо узроке борбе: трема, стидљивост, жеља да свака емисија и наступ буду бољи него претходни...

* Да ли сте задовољни исходом сваке емисије?

- Увек се може урадити нешто другачије када размишљате после. Зато ретко гледам своје емисије накнадно.

* Који савет бисте упутили млађем себи, а који младим колегама?

- Више читати, мање трошити време на глупости, више ценити себе и имати више храбрости да се неке ствари промене.

* Некада сте певали и у хору "Мокрањац". Шта сада запевате за своју душу?

- У складу са ситуацијом и потребом образовања старијег сина Коље обично се од мене чују стихови песмице "Зашто да се руке перу, зашто да се трљају", или неки стари добри Драган Лаковић.

* Стижете ли да се бавите некадашњим хобијем - фотографијом. Шта сада најчешће волите да забележите?

- Не у оном обиму као некада, сада сам се пребацио на "мобилну" фотографију скоро у потпуности. Најчешће је подмладак у кадру, па ми треба брзина да ухватим моменат.

* У приватном животу основали сте породицу са глумицом Јованом. На који начин сте једно другом ослонац у животу?

- На сваки начин. Једноставно смо укључени у сваки сегмент живота оног другог, а и када је барем једна беба у кући немамо баш неког слободног простора.

* Шта вам је, поред бројних обавеза и одговорности, донела двострука улога оца?

- Још бројних обавеза! Неспавања, стрепњи, забринутости, али и још љубави, среће и задовољства.

* Колико вам се поглед на свет и живот променио због те улоге?

- Једноставно схватите шта су вам приоритети. Почнете на други начин да посматрате свет око себе, на други начин да слушате неке вести или их преносите, радите посао...

* Чини се да је пандемија вируса корона донела промену фокуса и приоритета. Како сте ви доживели све што се дешавало?

- Пошто је Арса на почетку пандемије имао само три месеца, тада су почели проблеми са грчевима, па су се наставили са растом зуба, то је значило и довољно обавеза током дана и ноћи, без обзира на то што сам посао обављао од куће. Значи, корона није заузимала много простора.

* Чему нас је, и да ли нас је уопште, научила и ова пандемија?

- Да водимо рачуна како трошимо време и да ценимо све оне тренутке проведене са особама до којих нам је стало. Циници би рекли - хигијени, али ја то нисам рекао.