Лепотан за којим даме још уздишу: Невен Бошковић, познати српски манекен, модну писту заменио угоститељством

Јелена ДИНЧИЋ

понедељак, 11. 05. 2020. у 18:27

Лепотан за којим даме још уздишу: Невен Бошковић, познати српски манекен, модну писту заменио угоститељством

Фото Приватна архива

Његов заштитни знак је "веспа" којом и данас крстари престоничким улицама
НЕ постоји засигурно ниједна дама средњих година којој се на помињање његовог имена не отме уздах из груди. Довољно је изговорити само - Невен. Презиме Бошковић је скоро непотребно. Јер један је Невен, славни манекен и краљ модних писта старе Југославије.

Блистава каријера једног од најпожељнијих Београђана, оног и овог времена, почела је сасвим случајно. Ни сањао није студент четврте године Правног факултета да ће крочити у свет моде и манекенства. Седамдесетих година досегао је славу о којој су многи могли само да сањају. Обишао је свет, живео у светским метрополама, али из белог света се увек враћао у родни Београд. У његовом срцу је одрастао, а ту и данас живи.

Иако је писта била његов живот, одлучио је да последњих година модни свет замени угоститељством. Данас многе београдске даме сврате да попију кафу код њега и ретко која од њих зна име кафића. Све једноставно иду - код Невена. Он се посветио новом изазову и тек понекад посети коју модну ревију, мада му мода више није на првом месту.

"МЕЂЕДИ" У ЛЕТЊИМ данима слободне тренутке Невен проводи на тениским теренима, а зимске на ски-стазама. Партнери, на терену, али и на стазама су дугогодишњи пријатељи. Неформално су себе прво назвали "Сиромах сам, ал' волим да живим", а онда променили назив у "Међеди". Кад год би их стисла нека мука, једни друге би храбрили изреком "Пала мува на међеда".

- Потпуно сам изашао из тога, понекад погледам неку ревију, ретко снимим неки спот ако баш затреба тип попут мене - са осмехом објашњава Невен. - Мислим да никада нећу заборавити прву модну ревију коју сам у Паризу радио са Ацом Јоксимовићем, па незаборавне "Алхосове" ревије у Сарајеву за време Зимске олимпијаде 1984, са уиграном групом прве лиге манекена. Онда снимање каталога на Ланзаротама или на Стубеиталу, глечеру на Алпима...

Тадашње ревије разликовале су се умногоме од данашњих. Осим шетања по писти, манекени су морали да знају штошта пре изласка пред публику. За представљање нових колекција безброј пута су увежбавали кореографије које су за њих осмишљавали чланови неког културно-уметничког ансамбла. Креатори су колекције представљали у салама хотела које су биле препуне, али и на импровизованим пистама на отвореном, поред мора, као и на необичним местима попут Постојнске јаме у Словенији.

Инострану каријеру Невен је започео у Штутгарту, где је провео годину дана, а затим загосподарио модним пистама у француској престоници, у свету моде у Милану, у Швајцарској, Минхену и многим другим земљама.

- Након Европе отишао сам у Америку и Канаду, и то све радећи као један од бољих фото-модела и манекена. Дружио сам се са веома популарним и утицајним људима у сфери моде и шире. Имао сам много могућности да останем тамо негде, али мени је увек најлепше и најопуштеније међу нашим људима - истиче наш саговорник. - У време када сам радио наша земља је била добра стара Југа, и тако остадох ја овде и нисам погрешио, и увек се сетим Шантићевих стихова "Сунце туђег неба неће вас гријати ко што ово грије".

Одласком у иностранство било је извесно и да од завршетка студија, које су се зауставиле на четвртој години права, неће бити ништа. Студије је изабрао због оца, који је био судија, па је и сам желео да настави породичну традицију. Међутим, судбина је умешала своје прсте и Невену предодредила другачију каријеру. Ипак, данас, када би могао да врати време, свакако не би имао дилему и поново би изабрао моду.

- Мој живот је био мода и даље се све врти око тога, и да ми се опет укаже иста прилика вероватно бих опет изабрао манекенство, с тим што бих имао и факултетску диплому у џепу - додаје Невен.

Један од његових заштитних знакова је и чувена "веспа", којом крстари престоничким улицама, и обара с ногу припаднице лепшег пола.

- Далеко од тога да се осећам као дека, али сам поштовао све доскорашње мере, једини излазак ми је био до гараже која је у склопу дворишта. Ту сам шетао као у затворском кругу, тек толико да ме сунце мало огреје - прича Невен. - Читам, вежбам, гледам серије и филмове и свакодневно се трудим да урадим нешто друштвено корисно у нашем стану. Чистим ормане, сређујем папире, старе фотографије, а од свега највише ми је недостајао ваздух и слобода да се крећем где год и кад год. И то ме убија. Фалило ми је дружење са мојим најмилијима које нисам видео готово два месеца, моје троје унука, али и пријатељи.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације