РОКЕНРОЛ није мртав! Преселио се у кухињу и у ТВ емисију о кулинарству Daryl&Marija's Dinner Club - DM/DC, аутора Марије и Дерила Фиделака, српско-канадског пара, која се емитује на Кичн ТВ и РТВ Војводине, већ трећу сезону са преко 60 емисија. Упознали су се одмах по Дериловом доласку у Београд где је почео да ради за ХМК, фирму која је прва почела да увози и дистрибуира издања независних дискографских кућа "после оних лудих деведесетих", причају нам скоро углас. Марија каже да јој се Канађанин учинио арогантан, а он каже да је "она изгледала веома секси: имала је кожни мантил, доколенице и шкотску сукњу". Уследио је спонтани одлазак у биоскоп, онда је она њему следећег дана донела питу од јабука спремљену на северноамерички начин, са глазуром од поморанџе. Иначе, ове године славе 20 година брака, имају два сина (Вука Тајлера и Огњена Девина), прави су глобтротери, раде једну од најгледанијих емисија на Кичн ТВ у којој су им гости најпознатији рокенрол музичари са простора бивше Југославије, са којима вешто "укрштају варјаче", и спремају незаборавна јела. Дерил је убрзо постао омиљени "Дракче" у својој новој домовини, а њихове журке, "с поводом и без повода", постале су део престижних окупљања уметничког, дипломатског и пословног света млађе генерације. Посебно уживање за госте били су веома креативни специјалитети. Марија је скоро три деценије у медијима као музички уредник и новинар, и телевизијски монтажер, а популарни Дракче је после ангажмана као пи-ар менаџер на некадашњој ТВ Б 92, добио понуду од МТВ Адрија, где је радио као комерцијални, а затим и генерални директор за цео регион 10 година. Данас, осим емисије на Кичн ТВ, сувласник је и београдске музичке куће Lampshade Media.

Како је све почело? Имали сте фирму за кетеринг у Варшави седам година, шта сте и за кога радили?

- То са фирмом је било судбински, као и све што се десило у нашем животу. Док смо живели у Варшави крајем деведесетих, где није било много ресторана, средом у једном ирском пабу имали смо soup kitchen вечери, где смо спремали јела разних кухиња. Онда нас је пријатељица из канадске амбасаде ангажовала за кетеринг поводом њене рођенданске прославе. Па затим други пријатељи, па бизнисмени из велике фирме за књиговодство, па директорка америчке школе, и тако седам година и 30.000 услужених, задовољних гостију. Касније смо имали веома успешну породичну "mom and pop" (мама и тата) фирму. Морали смо да се иселимо због пољске бирократије.

Дериле, зашто сте од целог света одабрали да живите у Србији?

- Зато што смо близу породице. Блискост српске фамилије, заправо Маријине породице, подсетила ме на блискост моје украјинско-пољске фамилије (са татине стране), у којој сам одрастао. По мени, то је идеално окружење за одрастање наших дечака. Да смо у Канади, живели бисмо у Торонту, а моји би и даље били удаљени три сата авионом. Е да, и добио сам понуду за МТВ Адрија у Београду.

Које вам је омиљено српско јело?

Дерил: - Сарма. Подсећа ме на омиљено јело мог детињства, које је моја бака Украјинка спремала - холапћи.

Марија: - Да појасним име, укратко, име холапћи је западно-канадски дериват украјинског имена, за исто јело - голубц (голупчићи у преводу, јело које се некада заиста спремало са сецканим голубијим месом, служило се на пољском и руском двору).


Марија, који је твој омиљени канадски специјалитет?

- Нисам сигурна шта је канадски специјалитет осим путина (poutine - помфрит са густим сосом од моче и неком врстом швапског сира одозго). Волим све врсте њихових колача, мада обожавам и наше, али њихови се брзо спремају.

Дерил: - Канадске палачинке са сланином?

Марија: - А да, то нам је била традиција викендом, канадске палачинке.

Дерил: - Марија их савршено прави и за њих има супер рецепт. Хрскава сланина иде одозго, а све је преливено јаворовим сирупом.

Марија: - Никад нисам могла да разумем ту комбинацију. Волим комбинацију слано/слатко, али не екстремно слано, као сланина, и екстремно слатко, као јаворов сируп. На мом тањиру сланина је са стране.

Како сте дошли на идеју да покренете сопствену емисију о кулинарству?

Марија: Нисмо ми, већ наша режисерка Нарциса Даријевић Марковић. То је била њена идеја. На једној нашој журки Нарциса и директор Кичн ТВ Синиша Ђокић су се срели и почели да причају о тој идеји. Годину дана касније Синиша Ђокић нас је позвао на пробно снимање, аудицију. И прошли смо. Морам да напоменем да је то наш једини домаћи кулинарски ТВ канал. И наравно, Нарциса Даријевић Марковић је била режисерка, сјајно нас је довела у ред. Шпицу и џинглове није радио Кичн ТВ, за то смо ангажовали другаре - Јелену и Драгољуба Марковића, као и шабачког уметника Драгана Ђурђевића. А музика је, наравно, Pigs From Space од бенда "Ништа али Логопеди" (опет Шапчани).

Зашто је одабир музике "пао" на Pigs fom Space?

Дерил: Неки чланови бенда "Ништа али логопеди" били су ми цимери док сам живео у Београду. Они су још један од разлога зашто волим Србију и Шабац. Њихов смисао за хумор ме веома подсећа на сув и саркастичан хумор западне Канаде и прерије, одакле потичем.

Зашто сте се определили да ваши гости кулинари буду људи из рокенрол музике из целог региона Балкана?

Марија: У првој сезони били су то страни држављани који живе у Београду. Међу њима је било неколико музичара и Синиша Ђокић је приметио да музичари, навикнути на бину и наступе, немају трему и природније се понашају пред камерама. Имали смо и новинаре, фотографа, али и они су сви успешне, јавне личности. Ипак сам ја била музички новинар и радила на ТВ Политика седам година у музичкој редакцији, а Дерил 10 година директор МТВ, као и сувласник музичке издавачке куће Lampshade Media.

Ко од гостију је на вас оставио посебан утисак?


Марија: - Сви су оставили посебан утисак на нас, буквално сви. Ми заиста често имамо вечере где пријатељи кувају са нама. А гости су углавном сви наши пријатељи.

О чему разговарате у емисији, да ли само о кулинарству?

Марија: - Не, о свему заправо. Ми заиста имамо dinner clubs, где позивамо друштво на вечеру и често чак заједно кувамо. Тако да је емисија проширење онога што се дешава у нашем дому. Морам да нагласим да је наша емисија једна од ретких коју подржавају домаћу, независну музичку сцену.

Инспектор Блажа

Ви сте прави светски путници. Да ли је то ваша животна филозофија?

Марија: - Па јесте, како другачије?! Немамо свој стан, подстанари смо, немамо скупа кола, немамо ништа осим два дивна сина и једно друго - тако смо одлучили. Помало смо номади. Лично бих волела и да смо више.

Дерил: - Ја сам, у ствари, често морао да путујем због посла, а трудио сам се да водим породицу кад год би се за то указала прилика. Али ми, у ствари, имамо много пријатеља по целом свету. А наша путовања су понекад и посете пријатељима.

Која вам је неостварена жеља, професионално и приватно?

Марија: - Мислим да немамо неостварену жељу, бар ја је немам. Недавно смо постали партнери у фирми Lampshade Media, музичкој дистрибутерској компанији, са маркетинг и брендинг са експертом Зденком Милановић и музичарем и продуцентом Владом Неговановићем, и мислим да сам са тим затворила круг свега што сам желела да радим у животу.

Дерил: - Необично, али истинито, желео сам да будем домаћин ток-шоуа, што сам на крају и постао у Daryl&Marija's Dinner Club - DM/DC. У овим чудним временима, желим да будем близу породице и пријатеља, и да одржим што је могуће јачу везу са пријатељима и породицом раштрканим по целом свету, макар и електронски.

Марија, шта највише волите код Дерила?

- Осим оних шкотских гена?! Хаха, шалим се. Смекшао ме је хумором, нежношћу, стрпљењем и својим умећем у кухињи. Дуго ми је требало да почнем да му верујем. Изненадило ме је колико је био опуштен, без фрустрација, комплекса, предрасуда - то долази од васпитања, које није самлело његов дух. И из стабилног окружења, то је сигурно. Канађани могу да дозволе себи луксуз да планирају одмор, планирају годину дана унапред и да се ти планови остваре. Невероватно је креативан. У сваком погледу. Ми се ретко свађамо у кухињи, готово никад. Ту свако ради своје - ја сам задужена за поврће, хлебове, слаткише, он за месо, гулаше и сва јела "за лонац". Али у нашем браку ми смо равноправни партнери. Не свађамо се, а ако се и свађамо, углавном се ја "свађам у себи".

Дерил: - Што јој се види на лицу, па јој се ја тада изгубим из вида.

Марија: - Ми смо у много чему створени једно за друго. Само што сам ја "микро", а он "макро", и мислим да он има више смисла за хумор.

Дерил: - Принцезо, није тачно. Ти имаш више смисла за хумор. Она је моја шумадијска принцеза.

Јован Матић "Дел Арно бенд"

ЧОРБА ОД СОЧИВА ЗА ИГИЈА ПОПА, ГРУПЕ "БИСТИ БОЈС", "КАЛТ", МАНУ ЧАОА...

КОЛИКО година сте радили за "Егзит", за које све музичке звезде, шта вам је остало у посебном сећању од специјалитета које сте правили за светске звезде?

Марија: Пре "Егзита" радили смо у бекстејџу једног великог пољског фестивала. За "Егзит" смо почели да радимо још док смо били у Пољској. Такође, тада смо били инвеститори у два варшавска ресторана, који су сами правили своје тортиље и сосове. Е, па ми смо са тим тортиљама и сосовима дошли на "Егзит", као менаџери бекстејџа, и услужили тада, између осталих, и Игија Попа. За њега је Дерил припремио стејк, и ако је у рајдеру писало је да је Иги вегетеријанац. Иги се руковао с њим захвалио му.

Дерил: Марија је била у петом месецу трудноће са нашим првим сином, који сада има 15 година. Било је то сјајно, али исцрпљујуће искуство. Организација једног таквог фестивала је огроман и тежак посао и искрено поштујемо организаторе, заиста. Имали смо част да услужимо, осим Игија Попа, наредних четири године и бенд "Франц Фердинанд", Билија Ајдола, групе "Антракс", "Калт", "Госип", Роберта Планта, Ману Чаоа и многе, а сви чланови "Бисти бојса" пробали су нашу чорбу на индијски начин са сочивом, иако су довели свог кувара. То је једино јело које смо свих пет година стално правили пошто нема особе која је не воли. Спремали смо је у веганској варијанти, издашна је и окрепљујућа за преморене музичаре када иду на турнеје.