КАТАРИНА ЈОВАНОВИЋ, Крушевљанка моћног гласа, страствене енергије и снажне, изразито емотивне интерпретације једна је од тренутно најактуелнијих певачица „Гранд продукције“, која је током целе прошлогодишње сезоне такмичења „Звезде Гранда“ била међу главним фаворитима, скренувши пажњу публике како својим певањем, тако и спонтаношћу и шармом.


Њена прва песма „Фалиш за медаљу“ објављена је непосредно пре епидемије корона вируса, што није утицало на њен успех, али је Катарина прошла кроз нимало наивно искуство о коме говори за наш портал. Путовање на Кубу неочекивано се претворило у неизвесну борбу са временом, а све што је уследило после тога условило је да многе ствари у животу посматра на другачији начин.


*Да ли је на Куби, у време вашег боравка, почела епидемија?


- На Куби сада расте број заражених, али је знатно мањи него у свету. Први потврђени случај се појавио док смо ми били тамо, али су људи свесни стања и поштују правила понашања. Не излазе на улице, чувају се, на уласку у сваки објекат сте дужни да дезинфикујете руке. Дају леп пример како се треба понашати у оваквој ситуацији. Упркос томе, дивно смо се провели и имали прилике да доживимо Кубу као прави Кубанци и веома сам захвална на том искуству.


*Како је на вас утицала чињеница да ће бити тешко вратити се у Србију?


- На Куби смо били двадесет дана, отпутовали смо када је све било нормално у нашој земљи. Да смо знали шта ће се догађати, не бисмо ни кренули, тако да нас је вест о ванредном стању затекла тамо. У међувремену, у свету долази до затварања граница, па смо имали проблема, али и среће при повратку у Србију. У једном тренутку смо се малтене помирили са чињеницом да ће Хавана бити наш дом у наредном периоду, јер је био хаос на аеродромима и нисмо имали информације да ли ће се реализовати чартер летови за Србе који су по свету. Све је било препуштено вишој сили, али смо из четвртог покушаја успели да се укрцамо у авион за повратак кући.


*Како сте се вратили у Србију и јесте ли тада већ знали да ћете морати да будете тестирани на вирус, да вас чека карантин, а онда и самоизолација?


- Преко Париза смо дошли у Београд. Захваљујемо се нашој амбасади на Куби, као и нашој држави што нам је то омогућила, у договору са Французима. На кубанском и француском аеродрому смо прошли кроз стандардне процедуре везане за путнике, док су на нашем аеродрому мере биле ригорозније. Попуњавали смо одређене формуларе неопходне за практичнији пут до карантина, за који смо знали да нас чека, али смо захвални што су предузете мере и што смо тестирани.



Фото Јелена Јеремић


*Како сте се осећали у тим тренуцима? Да ли је било страха и панике?


- Водили смо рачуна да не долазимо у контакт са људима, имали смо маске и бринули о личној хигијени, али у оваквим временима вам је неопходно и мало среће, тако да смо били свесни да је немогуће сачувати се од целокупне ситуације. Било је тренутака када смо били веома уплашени, у ишчекивању резултата теста на вирус, али нам је утеха била то што смо се добро осећали и нисмо имали никакве симптоме.


*Какви услови су били у карантину и са ким сте тих дана комуницирали?


- Наш карантин је био у Средњошколском дому “Патријарх Павле”, на Звездари. Услови су били веома пристојни, имали смо оброке, а комуницирали смо са војницима и медицинарима који су нам узели узорке за резултате. Стрпљење је било неопходно, али смо редовно добијали све информације, када су их надлежни људи имали. Осећај је често био нестваран, али у једном тренутку се помирите са чињеницом да сте ту где јесте и да морате да прођете кроз ову процедуру за добробит вас и свих људи.


Фото приватна архива


*Ко вам је био највећа подршка у тим тренуцима?


- Нас петоро, који смо стигли са Кубе, држали смо се заједно и водили рачуна да ни са ким не долазимо у контакт. Озбиљност ситуације смо схватили још у току путовања и то је једино било битно у том тренутку - водити рачуна и пратити упутства стручних лица у циљу сузбијања било какве опасности од заразе. Срећом, имали смо интернет у карантину, тако да смо стално слушали музику, шалили се, смејали и од муке и од среће што смо напокон дошли кући. Редовно смо се чули да породицом, пријатељима и колегама и јако сам захвална што су нас сви бодрили и бринули за нас.


*Када сте сазнали да сте негативни на вирус, каква је била даља процедура?


- Чим су стигли резултати пустили су нас у самоизолацију.

Фото Јелена Јеремић



*У само неколико дана доживели сте врло неуобичајено искуство. Како сада гледате на све што сте прошли и која је ваша порука за све људе који ово читају?


- Ово је било једно животно путовање и невероватно искуство кроз које сам ојачала и доста тога научила о себи. Догађа нам се живот и морамо научити да се сналазимо у разним ситуацијама! Мој апел за све је да будемо стрпљиви и да се чврсто придржавамо правила понашања која тренутна ситуација налаже. Ако не сачувамо сами себе, нико други неће.


*Како, после свега, проводите време код куће и шта вам највише помаже да задржите ведар дух и позитивне мисли?


- Музика наравно, филмови и књиге, почињем да учим шпански језик. Ово време треба искористити на најбољи могући начин и посветити се себи у сваком смислу.


*Ваша песма „Фалиш за медаљу“ је објављена непосредно пре него што је ова ситуација узела маха. Јесте ли задовољни реакцијама публике?


- Веома сам задовољна како је песма прихваћена. Изашла је у незгодно време, али је упркос томе људи певају и воле, свакодневно ми се јављају, хвале песму и спот и то ме чини јако срећном.


*Како са ове временске дистанце гледате на искуство у такмичењу „Звезде Гранда“ где сте били један од главних фаворита. Шта је најважније у целој причи?


- Најважније је да будете сигурни у себе и искрени према себи, да гледате свој пут и поштујете друге. Ово такмичење ме је навело да размишљам о својој првој песми, подизању посла на професионалнији ниво, трансформацији на сцени, како музичкој, тако и физичкој. Било је то велико искуство за мене и мој професионални пут. Склона сам експериментисању, тако да ни сама не знам шта је следеће, али сам сигурна да ће бити другачије од овог пројекта. Мој одлазак на Кубу је такође био инспирација за многе ствари за које се надам да ће се реализовати у мојој каријери.


Фото Јелена Јеремић



*Увек зрачите позитивном енергијом, насмејани сте, срдачни, непосредни, темпераментни. Колико вас те особине суштински одређују?


- То сам ја, драго ми је да смех сам излази из мене, каква год да је ситуација у питању. Признајем да сам луцкаста, али немам скривене намере. Волим живот и славим га свакодневно. Опуштена сам и увек спремна за забаву.


*С друге стране, велики сте емотивац. То се осећа у вашем моћном гласу, чује у песмама и начину интерпретације. Откуда толика туга у вама?


- Јако сам емотивна, али не волим то да показујем, па ме глас одаје. Када певам, музици се предајем максимално и тада сам најрањивија, али и најјача. Сва животна туга и срећа спајају се у једној песми.


*Ко вам у животу увек фали за медаљу?


- Особа која ће ми заувек недостајати је мој отац.


*Шта имате у плану када све ово прође?


- Тренутно ми је само битно да будемо живи и здрави и да све ово што пре прође на најбезболнији могући начин, а када се то догоди - небо је граница.