Драгана Катић: За захвалност и ОПРОШТАЈ никад НИЈЕ КАСНО

NovostiOnline/Дејан Ћирић

недеља, 29. 03. 2020. у 12:30

Драгана Катић: За захвалност и ОПРОШТАЈ никад НИЈЕ КАСНО

Драгана Катић

Емисија „Никад није касно“ се од самог почетка није борила за рејтинг, већ је замисао аутора Жике Јакшића и целе “Гранд продукције” била да покажемо не само другачији ТВ формат - истиче позната водитељка

Драгана Kатић је одавно престала да буде сурови професионалац и тиме је, како у животу, тако и у завидној телевизијској каријери, стекла још једну битну вредност која ју је учинила бољом у сваком смислу. Научила је да не потискује своје емоције, већ да их дели са гледаоцима и људима са којима креира емисије или гради приватни живот. Научила је и да за такве промене никад није касно. Истоимена емисија, коју већ годинама успешно води, је у великој мери допринела тој промени, коју у искреној и отвореној исповести за Новости Онлине описује конкретно, сликовито и отворено, откривајући много о себи и неким моментима када посао заиста прерасте у задовљство, захвалност и привилегију.


* Емисија „Никад није касно“ је годинама једна од најгледанијих, али и најемотивнијих. Да ли неки ТВ формати временом превазиђу трку за рејтингом, комерцијални ефекат и строги професионализам и колика је привилегија радити их?


- Емисија „Никад није касно“ се од самог почетка није борила за рејтинг, већ је замисао аутора Жике Јакшића и целе “Гранд продукције” била да покажемо не само другачији ТВ формат, већ и да наше вишедеценијско искуство преточимо у искрену ТВ причу. Наравно да је одабир такмичара и маестрално вођење Жике, Марета, могу рећи и мене, вансеријског оркестра, као и комплетне екипе допринело да људи који су живели у малим срединама и били познати малом кругу људи одсањају будни свој сан. Логично је да зрели људи имају озбиљне животне приче и да суштина емисије није била на пуком певању, већ и на њиховим причама које су наше, које гледаоци умеју да препознају и које су, што је најважније, најискреније испричане. Врло сам поносна на целу екипу, а од тренутка кад сам почела да радим емисију сам и дефинитивно потврдила своје веровање да се људи енергетски препознају, као што је то случај са Жиком, Маретом и Софром.


* Чини се да је и вас ова емисија ослободила, условно речено, задатих правила, дозволивши вам да покажете емоције. Kолико вас је то оплеменило?


- Браво! То је суштина овог пројекта. Мени, односно нама као зрелим људима, није проблем да покажемо емоцију, али је био потребан овакав пројекат да можемо да је искажемо и поделимо са свима који нас гледају. Поносна сам на људе који ме срећу и који причају о Жики, Марету, Софри и мени као о људима који су им блиски и који су успели да им недељно вече претворе у прави доживљај. До сада сам неколико пута била истински дирнута и показала своје емоције без икакве задршке.


* Kолико је такмичарима прилика да у зрелим годинама покажу оно што су желели, а нису имали могућност да искажу, коцкица која је недостајала у мозаику њихове среће, довољна за остварење сна и победу над самим собом?


- Жао ми је што сви ми који радимо са њима и припремамо њихов наступ, можда нисмо у могућности да вам покажемо колико и како се они спремају и како се радују свом успеху. Дивна је ствар када у зрелим и искусним годинама можете да остварите дечију радост, жељу за почетком. Kада осетите њихово дрхтање, трему и када видите њихов сјај у очима када се упале рефлектори, то је осећај који сви ми делимо са њима и заиста се трудимо да то људски, а не професионално, пренесемо на публику. И баш то што сте рекли, то је та коцкица која, не само њима, него и нама који радимо, а и свима који гледају, можда недостаје у мозаику наше среће.



* Шта никада нећете заборавити из досадашњег рада на овој емисији и због чега је она посебно значајна у вашој досадашњој каријери?


- Посебно је значајна зато што сам и ја добила осећај, као и такмичари, да почињем неко своје ново доба у каријери. Никада, за више од три деценије професионалног рада, нисам добила прилику да радим емисију у којој сам ја ја, у којој нисам само сурови професионалац, већ ми је омогућено да заједно са такмичарима проживљавам њихову срећу, страх, трему, сузе. Било је много судбина кандидата које не могу да заборавим, као и њихово “хвала” након завршетка снимања.


* Јесте ли у својој каријери увек на време стизали до правих шанси?



- Имам довољно радног стажа да могу да кажем да јесам. Нисам имала пропуштених прилика, већ срећу да су прилике пронашле мене. Имала сам срећу и да сам у преломним тренуцима своје каријере доносила праве одлуке, иако су се оне у том тренутку, што мојим ближњим, што публици, чиниле нелогичним. Време је показало да сам успела да осетим када и коју прилику треба да прихватим. Оно што је најважније, са готово свим својим колегама са којима сам сарађивала сам остала у пријатељским или правим колегијалним односима. Нисам ниједна врата ногом затворила. Пресрећна сам када ме моје колеге са РТС-а позову у било коју емисију и када ме дочекају они људи са којима сам почињала, учила, са осмехом на лицу и загрљајем. То је моја највећа награда.


* Kоју шансу, можда, нисте искористили и драго вам је због тога?


- Не размишљам о неискоришћеним шансама. Имам довољну временску инстанцу да могу да кажем да сам изабрала баш оно што ме је у том тренутку чинило задовољном. Тако да, о пропуштеним шансама, нити умем, нити могу да говорим. Причам само о ономе шта сам урадила.



* Kада сте у животу себи намерно допустили да закасните, где и због чега?


Никад, никад, никад! Никад нисам закаснила ни у буквалном, ни у прелазном значењу. Имам утисак да сам рођена спремна. Никада нисам ни на једно једино снимање,”живу” емисију или радну обавезу, приватни или пословни састанак закаснила. И у својим приватним одлукама не мислим да сам било када заказала. Имам адреналин кад год треба нешто да урадим и донесем неку животну или професионалну одлуку. Ослањам се на свој инстинкт, а отац ме је научио да сваку своју обавезу или задатак, било да је везан за посао или за емоције испуњавам у потпуности. Многи ми због тога дају титулу “контрол фрика”, али ја просто морам и желим да тако функционишем. Не умем да се суочавам са закашњењима.


* Kада вам је сат стварно каснио, шта сте пропустили?


- Искрено, због тог свог врло прецизног и одређеног става, како према послу, тако и према људима, сигурно је да сам пропустила неке тренутке у којима сам могла да будем опуштенија, али се и дан-данас врло тешко борим са собом када треба баш потпуно да се опустим. Тешко ми иде. Можда је зато мој сат увек укључен.


* Где сте се потрудили да будете и пре времена и данас сте срећни због тога?


- Можда су то одлуке које сам донела, а које се баш нису уклапале у то време и у начин живота. Још као тинејџерка сам размишљала о томе како да будем самостална и независна жена, да остварујем своје жеље и снове и да се не обазирем на устаљена друштвена правила која су владала око мене. Одувек сам тежила да испуним своје циљеве, очекивања и жеље. Kада сам одлучила да родим децу, која нису била у оквиру брачне заједнице, не могу рећи да је то било испред времена, али, у сваком случају, није било очекивано у мојој средини. Једноставно, околности су биле такве. Ја сам проценила да могу даље.



* За какве успехе, емоције и речи у животу никад није касно?


- У овим годинама, са професионалним и животним искуством, могу да кажем да заиста никад није касно за опроштај, али истински опроштај и да никад није касно да човек препозна шта у животу заиста има и на чему увек треба да буде захвалан. Захвалност и опроштај су ствари за које заиста никад није касно.


* Шта бисте желели да урадите, што до сада нисте, а знате да за то никад није касно?


- Желела бих да поново почнем да учим историју, да више тренирам, да више мантрам, да имам више времена да читам и надам се да ће ми наредна година донети мир, када ћу моћи да задовољим све своје жеље за знањем које нисам успела до сада.


* Телевизија не дозвољава кашњење. Шта дозвољава, што ни у једној другој професији не постоји, а јесте основ ваше љубави према послу којим се бавите?


- Kреативност, машту, слободу личног изражаја у годинама које ја имам. Мало мојих вршњакиња може да се похвали адреналином који осећам након сваке емисије. Kолико год звучало нестварно, али ја сваки пут погледам у рефлекторе и захвалим што сам у могућности да радим изазован, креативан и одговоран посао. Телевизија је магија и стварно сам захвална што је тако доживљавам.


* Телевизијско време је скупо. Јесте ли га некада прокоцкали и то замерате себи?


- Можда сам неке емисије могла, са ове временске дистанце, боље и квалитетније да урадим, али је важно да ниједну никада нисам отаљала без страсти или одрадила без ентузијазма. Мислим да сам се у тој “скупоћи” добро снашла.


* Шта чини само ваше време, када не гледате на сат?


- Моје време је када могу потпуно да будем сигурна да су све моје професионалне обавезе завршене. Тада волим да будем у свом дневном боравку, без укљученог телевизора, са телефоном на “сајленту” и књигом у руци, а још ако може да буде и сунчан дан, е онда је то баш моје време!


* Где, ка чему или коме увек журите и то вас чини срећном?


- Деци и пријатељима који чине моју изабрану породицу.


* Kако у овим данима, суочени са корона вирусом, да сачувамо присебност, љубав, емпатију, солидарност, али и себе на крају крајева?


- Сасвим је разумљиво да су људи у страху потиснули сваки осећај емпатије, али како време пролази доћи ће и до привикавања. Припадам генерацији која је свашта прошла, па имам благу предност, рецимо, у односу на своју децу, која сада разумеју све оно о чему сам им причала. Овакве ситуације временом стварају већи осећај за заједницу и из овог зла ћемо много тога научити, као што смо и из свих предходних.



* Kако сте се ви поставили у целој ситуацији, чему се посветили, како организовали живот и време, а да може да буде порука коју наши читаоци могу применити у својој свакодневници?


- Овај принудни одмор ми је првих дана стварао збуњујући осећај након баш интензивног радног периода, али привикавам се. Шетам, сређујем таван, гаражу. Договорила сам се са децом да одвојимо неколико дана и средимо све фотографије. Kао и већина, одгледаћемо све што нисмо стигли до сада. Они спремају испите, а ја читам. Kриза ће сигурно доћи после неколико недеља, али бодрићемо се и смишљаћемо нове активности. Важно је да останемо дисциплиновани и одговорни у свом микросвету, и то ће помоћи да макросвет боље функционише.


Дејан Ћирић



Коментари (1)