АКО су смех и романтичне приче лек за душу сваког човека на планети, онда су филмови који нам изазивају позитивна, оптимистична осећања и дају наду - апотека! На ово нас подсећа Југослав Пантелић, уметнички директор Феста, директор Југословенске кинотеке, и велики заљубљеник у "покретне слике" који је и као новинар деценијама пратио филмско стваралаштво.

Пантелић за "Новости" истиче једно од најсвеобухватнијих истраживања о односу филмског жанра, психе и здравља гледалаца, које је направио угледни др Мајкл Милер, директор Центра за превентивну кардиологију Универзитета Мериленд. Он је доказао да се током смешних филмских сцена крвни судови шире за чак 22 одсто, што омогућава бољи проток крви. То у преводу значи да се, док гледате комедије, крвни притисак снижава једнако као када вежбате.

Наше здравље ће, како тврди Милер, а свакако му треба веровати, од гледања комедија највише профитирати ако се бар петнаест минута смејемо тако да нас од смеха заболе трбушни мишићи. Он у својој студији препоручује и да, уколико смо забринути и имамо проблеме за које не налазимо решење, као лек себи треба да "препишемо" већу дозу филмских комедија и романтичних прича са хепиендом. Гледање таквих филмова ослобађа од стреса, смањује осећање страха, агресивности и анксиозности, и помаже људима да проблемима које имају приступе много лакше, креативније, храбрије, са надом да ће их решити на прави начин - каже Пантелић, наводећи да су, примера ради, романтични филмови релаксирајући предах од стварног живота.

- Симпатичне и духовито приказане грешке филмских јунака, како показује Милерова студија, подижу оптимистично расположење, па смо склонији да будемо ведрији и да опростимо. После филма "Форест Гамп", тврди познати професор и лекар, многобројни гледаоци широм света показали су већу самоувереност, због чега су били мање склони одустајању.

Због свих лековитих утицаја које филм има, Пантелић нам у овом глобално тешком тренутку пандемије и кућне изолације препоручује својеврсну "апотеку" од 30 филмских наслова, коју свакако треба користити бар једном дневно. На првом месту ове листе је "Грофица из Хонгконга" Чарлија Чаплина из 1967, следе "Она је тако забавна" Питера Богдановича, култни "Бокачо 70", Фелинија, Висконтија, Де Сике и Моничелија из 1962, ремек-дело у жанру комедије, филм "Неки то воле вруће" Билија Вајлдера из 1959, "Мој ујак" Жака Татија, "Крунски сведок" Петера Бача, "Развод на италијански начин" Пјетра Ђермија. Домаћа остварења почињу антологијским филмом "Љубав и мода" Љубомира Радичевића из 1960, а ту су и "Балкански шпијун" Душана Ковачевића и Божидара Николића, "Црна мачка, бели мачор" Емира Кустуруце, "Варљиво лето 68." Горана Паскаљевића, као и "Мајстори" хрватског редитеља Далибора Матанића.

"Неки то воле вруће" IMDb


"ДОРУЧАК КОД ТИФАНИЈА", "АПАРТМАН""

ПО препоруци Пантелића, ових дана свакако треба гледати и "Тутси" Сиднија Полака, "Диван живот" Френка Капре из 1946, "Глумац" Мишела Хазанависијуса, "Ла ла ленд" Демијана Шазела, "Тони Ердман" Марен Аде, ремек-дело "Јуче, данас, сутра" Виторија де Сике из 1963, "Собу с погледом" Џејмса Ајворија, "Воз за Дардзилинг" Веса Андерсона. У ове тмурне дане не треба пропустити ни "8 жена" Франсоа Озона, један од култних класика, "Доручак код Тифанија" Блејка Едвардса, "Мамурлук у Вегасу" Тода Филипса. На списку лековитих филмова су и "Шифра U.N.C.L.E." Гаја Ричија, "Сквер" Рубена Ослунда, класици "Пинк Пантер" Блејка Едвардс и "Певајмо на киши" Стенлија Донена и Џина Келија, "Хјустон, имамо проблем" Зига Вирција, "Маргарит" Гзавијера Ђанолија, планетарни хит многобројних генерација, антологијски "Апартман" Билија Вајлдера, и "Велики Лебовски" браће Коен.