Ирена Јовановић, водитељка емисије „Свитање“ и „Јутарњег програма“ телевизије Пинк је неко уз кога се гледаоци радо буде, а њена харизматичност, професионализам и информисаност довољан су разлог да се канал на коме ради јутром не мења, па зато „Свитање“ бележи велику гледаност, иако је једини овакав формат који почиње много пре свих јутарњих програма. Са шармантном водитељком која је велико новинарско искуство стекла на Студију Б, успешно га преневши на националну фреквенцију, за Новости Онлине разговарамо о каријери, изазовима стварања јутарњег програма, медијима и њеном месту у данашњој, врло интензивној, телевизијској продукцији.

* Већ три године сте у тиму Јутарњег програма Пинк телевизије. Која су најзначајнија искуства која сте стекли и шта су вам она донела као аутору?

За рад у информативном програму важан је тимски дух и кооперативност. Велики је број тема и актуелности на дневном нивоу, па концентрација мора бити на висини задатка. Када овладате технологијом производње програма и имате сложан тим, искуство је оно што гледаоци награђују поверењем. Телевизија Пинк има изузетне презентационе могућности и уз такву подршку је задовољство радити водитељски посао. Уз такву логистику ауторски печат се неминовно бруси и проналази свој пут.

* Једна сте од ретких која, условно речено, води јутарњи програм пре јутарњег програма. Да ли је „Свитање“ оправдало ваша и очекивања гледалаца?

Свитање” се показало као нови “прајмтајм”. Србија се рано буди, веровали или не. Ми смо њихово друштво, канал информисања, а гледаоци нама добронамерни домаћини који користе све могућности за комуникацију и предлагање тема: мејл адресу, друштвене мреже, али и редакцијски телефон. Жељко Митровић је веровао у своју идеју о “Свитању”, чак и када смо ми били помало скептични у вези са бројем гледалаца у то доба дана. Гледаност се за ове три године удвостручила.

* Да ли је заблуда да се јутарњи програми не гледају, а посебно „Свитање“ које почиње у пет ујутру? Шта је свакодневни показатељ да сте на добром путу?

Када програм иде уживо у време у којем није лако устати и организовати своју породицу и обавезе, то има изузетно специфичну тежину за наше гледаоце. Ми им олакшавамо улазак у дневне обавезе, не само сервисним информацијама, већ и занимљивим гостима и репортажама из целе Србије. Гости воле да дођу у “Свитање” и тај тренд је све приметнији. Има јако мало људи који су нам признали да медијски не функционишу тако рано, али већина се радо одазива, нарочито пошто добију узвратне реакције после гостовања. Од квалитетних разговора имамо користи на три стране. Одговорност према теми, гледаоцима и телевизијском времену.

* На који начин се ствара и креира тако специфична врста програма, а да то буде смислено, атрактивно и занимљиво, не би ли људи зором укључили телевизоре?

Ујутру треба да будете актуелни, непретенциозни, тачни и умерено забавни. Гледалац воли топлину јутарњег програма и проверену информацију. Уз линкове и укључења са градских улица, преносимо живост метрополе у домове гледалаца. У оквиру “Свитања” иде и први јутарњи дневник Пинка, као и рубрика “Конкретно” која покрива сферу најактуелнијих тема које наше друштво отвара.

* Однедавно водите и “Ново јутро”. Да ли је то за вас само интензивнији наставак “Свитања” или је, ипак, много тога другачије и шта је највећи изазов?

Моје искуство са јутарњим програмима датира још из раних двехиљадитих, на Студију Б. Тај формат ме је одувек привлачио због сјајних могућности да претресете друштвене актуелности и отворите кључна питања на која људи желе да добију одговоре. Научити да постављате права питања и извлачите тезе из великих тема у брзом и скупом телевизијском времену је занат у којем се тражи вештина и посвећеност. Тај изазов је увек пред нама.

* Шта је најзанимљивије што памтите из досадашњег трајања „Свитања“ или “Новог јутра” и колико се све то разликује од поподневне емисије коју сте годинама радили на Студију Б?

Код нас, у студију 2 телевизије Пинк, постоји договор да све што је изречено у периоду од 4:30 до 6:45 нико не шири даље. Тако се једни са другима шалимо поводом раног устајања и уласка у пуну концентрацију за велики аудиторијум, готово усред ноћи. Шалимо се и стимулишемо једни друге на најбоље резултате у послу. На телевизији можете бити само професионалац. Све друго није дозвољено. Поподневна емисија на Студију Б, коју сам радила са Југославом Пантелићем, имала је посебну харизму и љубав гледалаца. Сценаристичке захтеве смо испуњавали сами, па се неретко догађало да “исклизнемо” из тог оквира, што је понекад умело да буде непремостиви изазов, али чешће нас је јако забављало. И гледаоце и екипу.

* Како данас гледате на телевизију Студио Б или оно што је од ње остало?

Волим Студио Б. Тој школи дугујем све што знам.

* Свакодневно смо изложени таблоидизацији, ријалитима, баналностима и другим негативним стварима са готово свих екрана и насловних страна. Какав став имате према томе и на који начин коментаришете медије у нашој земљи?

Трендови се мењају. И ми смо, као и сва транзициона друштва, прошли кроз различита искушења. Таблоиди раде свој посао, свуда, широм планете, а новинарство узвраћа ударац. Тако је сваког дана. Гледаоци бирају приступ који им више одговара, а новинари не би смели да праве компромисе тог типа, само зарад рејтинга. Тако чувамо професију. Није обавезно коментарисати баш све што се појави у жутој штампи. Сачувајмо нашу публику непотребне и некорисне банализације живота.

* Трка за рејтингом на телевизијама је постала немилосрдна. На какве компромисе зарад тога никада не бисте пристали, а који су неминовни?

У стварању медијске слике Србије учествујем свакодневно. Компромисе правим јер се без тога не може ни живети, ни радити. Не прелазим границу укуса и одмеравам је, никад сама, увек уз консултацију са професионалцима и вредносно добро постављеним људима.

* Нисте се променили иако сте сада део комерцијалне телевизије чија је естетика, чини се, другачија у односу на вашу личну. Задржали сте свој начина рада, манире, став, професионализам, имиџ. Колико понекад грешимо када мислимо да медији кроје профил личности или сте ви само били довољно своји да не дозволите утицаје?

Мислим да свако доноси одлуке у складу са оним што је до тада научио. Са датом памећу и искуством не можемо бити бољи од онога што јесмо, али то је солидно променљива категорија, не треба срљати у неповрат. Никад нисам била стопроцентно сигурна да радим праву ствар, само сам имала потребу да сваки пут буде мало боље. Нисам себе доживљавала као јавну личност или звезду са малих екрана. Било је уредника који су ме звали звездом, али ја сам, ваљда, из домаћег васпитања разликовала успех због рада од титуларења које вас лако може завести.

* Сматра се да је суд гледалаца увек најмеродавнији. Да ли је заиста тако?

Гледаоци ме стално због нечега похвале. Иако се са телевизије једнобразно обраћате свима, сваки човек то разуме на свој начин и истиче оно што се њему допада или би волео да се промени. Пажљиво ослушкујем критике. Ту вам је увек велика шанса да пронађете добитну комбинацију која ће привући интересовање публике. Као са пријатељима које добро познајете, тако и телевизија анализира популацију својих гледалаца, садржаја и начина презентације. Тек онда уочите простор за непосредност, када добро сагледате потребе и могућности друштва коме се обраћате. Онда наш посао није више само ларпурлартизам.

* Може ли „шарена лаж“ телевизије да обоји приватни живот или је то само обмана?

Кажу да неки људи чине све да би се допали другима. Прво, то није добро, друго водитељски посао то ради за нас, уз цео тим, тако да приватни живот може само да се живи, изван тога, са изазовима, сасвим једноставно.