Најновији албум Александре Радовић јуче је представљен публици широм региона, и без обзира на то што бескомпромисно иде утабаним стазама квалитетне поп музике, ова вансеријска певачица сваком новом музичком причом људима који разумеју њен израз, емоцију и поруку открије и део себе који је до тада био скривен ћутањем.

Овог пута је то „Предворје живота“, чију симболику открива ексклузивно за Новости Онлине, у првом интервјуу по објављивању нових песама, отварајући врата предворја своје музике, живота и година у којима је пронашла праву себе.

* Нови албум „Предворје живота“ представили сте на Дан заљубљених. Да ли и ова музичка прича, као и све претходне, слави љубав и шта је још чини посебном?

Нови албум је, као и сви претходни, везан за љубав. Верујем да сви ми често преиспитујемо себе и покушавамо да схватимо суштину љубави и уопште односа у љубави, тако да и моје нове песме преносе размишљања на ту тему. Шта су добре и праве, а шта лоше и погрешне ствари, где смо, можда, погрешили, шта смо исправно урадили, за чим жалимо, а шта нас усрећује. То су, заправо, гласна преиспитивања у којима свако може да пронађе делић себе и своје љубавне приче.

* Сви ваши албуми носе веома аутентичне називе који симболизују много тога. Шта описује “Предворје живота”?

Предворје живота је место на коме се тренутно налазим, а то је, заправо, овај живот у који су све нас, у ствари, довели наши избори, добри и лоши, прави и погрешни. У том предворју живота се налазе сви наши успеси и неуспеси, туге и радости, сви људи које волимо. И у том предворју константно покушавам да поправим себе, трудећи се да сваког дана будем боља, јер сагледавајући себе сагледавамо своје мане и недостатке и тражимо начин да се променимо, будемо бољи, да се поправимо не би ли се потпуно ишчистили од сваке лоше мисли и лоше жеље и постигли радост и мир у срцу, тежећи ка оном савршеном и чистом – ка љубави.

фото: Теодора Гркинић

* Из албума у албум подижете лествицу квалитета и померате границу у погледу још дубљих емоција. Шта је овог пута, у том смислу, било најинспиративније?

Мислим да је овај албум тежи од претходног, иако се стално трудим да сваки наредни буде лакши, са ведријим и позитивнијим нотама, али то ипак не излази из мене, јер се неке песме саме прогурају преко реда и дођу тамо где, очигледно, треба да буду. Међутим, овај албум је интерпретацијски и аранжерски доста једноставнији. Све је чисто и сведено, продукцијски је диван, тако да једноставност и чистота осликавају све песме. По томе се разликује од већине претходних. Сасвим је растерећен, нема никаквих вокалних бравура, испевавања и препевавања, све је веома једноставно, јер сам у фази живота кад ми то није битно. Више немам потребу да се било коме доказујем, сада ми је само важно да уживам у својој музици.

* Да ли је у томе суштина? Да је лепота управо у тој једноставности?

Баш тако, и то ме је вратило на почетак каријере, када сам отпевала песму „Као со у мору“ у којој нема ничег специјалног, ни у погледу мелодије, ни хармонски, али је она толико искрена, чиста и лепа и примећујем да, с годинама, све више тежим естетици управо те баладе. Најлепше ствари у животу су увек наједноставније.

* Песма „Где ћеш ову ноћ“ је најавила албум и наишла на велики успех. Зашто сте баш њу одабрали да отвори вашу нову музичку причу?

Та песма енергетски и музички осликава оно по чему сам препознатљива и слична је атмосфери претходног албума. Желела сам да ослушнем да ли су људи још увек у емоцији албума „Царство“ и испоставило се да јесу, што је заиста лепо, па верујем да ће им се и нови албум допасти, јер има заиста сјајних, чак и бољих песама од ове.

фото: Андреја Дамњановић

* Постоје ли ноћи из којих сте морали да побегнете из мрака? Сопственог, туђег, животног? И шта вам највише помаже да истрајете на путу до светла?

Пре свега сагледавање мрака, јер човек, док год бежи од тога да постоји мрак у њему, тај мрак тражи у другима, и они су разлог таме која га, под знацима навода, окружује и чини несрећним. Сагледавање себе и свог личног мрака може да помогне човеку да буде бољи и да до њега продре светлост, јер кроз то преиспитивање поправљамо сами себе и једино тако излазимо на прави пут.

* Чиме се као професионалац али и изразито емотивна жена руководите при стварању или одабиру нових песама? Да ли вам срце увек покаже пут?

Почела сам да се отварам у погледу мишљења својих сарадника. Раније сам била врло искључива по питању песама и пошто-пото стављала на албум оне које су се мени допадале, иако су ми говорили да нисам у праву. Сада сам већ тимски играч, окружена сам људима којима верујем и када ми кажу да нисам објективна немам проблем да их послушам, што раније није био случај. Ипак, увек ми је најважније да песму осетим, да она допре до мог срца и кад је отпевам с љубављу, сигурна сам да ће је и публика доживети на прави начин.

* Шта сте кроз нове песме и овај тренутак своје каријере схватили о себи? У чему још више сазрели, можда се и променили, научили?

На један начин се враћам себи, суштини свог бића. Трудим се да живим једноставно, што је чистије могуће и тако проналазим мир. Али, понекад останем без речи, јер све ово што се данас дешава, на свим нивоима, човека често обесхрабри.


фото: Теодора Гркинић

* Шта ипак даје истрајност у тој борби и веру да није узалудна?

Срећа коју видим код људи када певам је разлог мог бављења музиком. Ако га не видим иначе, у свакодневном животу, он се појави са тим људима кроз њихове емоције, лица, поруке, писма и обраћање, када ми кажу да су уз моју музику прошли тешке периоде у животу, превазишли их, прежалили неке старе љубави и опет се заљубили. То ме води и мислим да је у томе суштина бављења овим послом, уметношћу уопште. Музика кроз нас додирује срца других људи, свесно или несвесно, и представља лек. Мене лечи то што моја музика лечи друге.

фото: Немања Новаковић

* Јесте ли успели, после толико година, да прихватите своју бол и тугу као саставни део себе и својих песама, да се ослободите окова и носите их са осмехом?

Успела сам и срећна сам због тога, јер сваки пут кад човек иде против себе, то је она прича с почетка, и кад стално мисли да су други криви због његовог незадовољства, излаза нема. Али, кад прихватите себе са свим својим грешкама, манама, гресима и тугама које сви имамо, онда полако почињете да се окрећете себи, да се преиспитујете и, мало по мало, свесно и вољно, почињете да се мењате. Прихватиш да си такав какав јеси и трудиш се сваког дана да будеш бољи. Много пута не успе, али у тренуцима када у маломе успеш, осетиш у срцу неизмерну захвалност Богу и радост.