Све време сам веровала да морам да преживим, да сам то заслужила. Зато сам се стално осмехивала. Веровала сам у себе, али и у докторе и медицинске сестре који су били уз мене и урадили одличан посао. Такође, велику подршку сам осећала од свих људи, познатих и непознатих, који су свакодневно слали поруке и позитивну енергију. То се заиста осети и много помаже.

Овим речима Деа Ђурђевић, ТВ водитељка, која је пре годину дана доживела тешку саобраћајну несрећу на путу до посла, у којој јој је аутобус скоро сасвим покидао леву руку, започиње интервју за “Биље и здравље”.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Она јој је највећа подршка: Деа Ђурђевић објавила фотографију са најважнијом женом у животу

Да би помогла себи, али и другима, основала је удружење “Будимо безбедни”. На трибинама које организује говори о свему што се догодило тог кобног 7. фебруара, како је протицало лечење, и како тренутно живи. Не либи се да покаже фотографије како је изгледала на апаратима. Циљ јој је да људи схвате да саобраћај није игра и да је аутобус који ју је закуцао за зуд, ударио и све њене најдраже, јер су заједно пролазили кроз бол и неизвесност.

* Колико операција сте имали од несреће?

- Имала сам 21 операцију и готово све су биле тешке. Већина је била борба за живот, борба да дишем и да срце почне опет да куца. О руци је одлично бринуо др Марко Бумбаширевић, али живот су ми спасили доктори Војномедицинске академије, на челу са пуковником др Мирославом Вукосављевићем, начелником. Неколико пута сам престајала да дишем. Срце је престало да куца. Вратили су ми у функцију и карлицу, кичму, учили ме опет да ходам...

* Колико је све болело?

- И дан - данас је изузетно болно, али мање него раније. Некада су морали да ме успављују због јачине болова, иако сам била 24 сата на морфијуму и на свака четири сата сам добијала додатне аналгетике. Сада имам комбинације лекова које узимам три пута дневно и учим да се носим са болом, јер ти лекови само умањују интензитет бола, не доводе до његовог престанка. Такође, мој физиотерапеут Милан се радује када ме рука боли и каже да је то добар знак, да она оживљава.

* Шта кажу лекари, хоћете ли икада моћи да користите повређену руку?

- Идем свакодневно на физикалну терапију. Прогнозе су да ће се за годину дана рука вратити око 90 одсто. Дакле, није могућ комплетан опоравак, јер су се неки мишићи и нерви потпуно уништили када је рука била откинута. Тренутно радимо на сензацијама и добро нам иде.

* Колико вас то ограничава у свакодневним активностима?

- Могу сама само да се нашминкам, за све остало ми је потребна помоћ. И за туширање, фенирање, облачење, не могу ни сама да једем јер не могу да сечем намирнице. Мама и Младен ми углавном помажу, али се трудим заиста да оно што могу радим сама .

* Да ли је несрећа која вас је задесила променила нешто у вама?

- Да. Много тога. Сада на живот гледам из другачије перспективе. Док сам лежала непокретна и у боловима маштала сам о томе да могу да направим безболан положај, да могу да загрлим неког, да се држим за руку са мојим вереником Млађом. Када сам била очи у очи са смрћу сетила сам се свега што нисам рекла, а требало је. Сада говорим све, грлим, љубим и смејем се кад год пожелим. И не свађам се, имам више разумевања и много више ценим свако јутро када се пробудим и могу сама да оперем зубе и што ми је дозвољено да могу да попијем кафу.

* Како је ваше окружење реаговало на то што вам се догодило?

- Што се пријатеља тиче, подвукла се црта. Ко је прави, а ко не. И могу рећи да сам се изненадила колико има добрих и неискварених људи, а и да је српска медицина раме уз раме са светском. Једино што сам свима забранила у свом окружењу јесте да плачу и да ме сажаљиво гледају. Ја сам једна у милион која преживи овако тешку несрећу, то је за понос, а не за сажаљење.

* Да ли вам је свест о очувању здравља сада много блискија?

- Наравно. Шетам свакодневно по Кошутњаку, Ушћу, понекад и кроз центар града. Моја дневна мера је пет километара. Поред тога идем на физикалну и свакако водим рачуна о исхрани. Доктори са ВМА су ми дали јеловник који је добар за моје стање организма, а др Бумбаширевић је рекао које још намирнице да искључим због руке и опоравка нерава, које ми је пресадио из ноге у руку.

* А, шта радите кад се прехладите, идете ли одмах код лекара?

- Кад ме боли грло вежем мараму натопљену ракијом. То је проверен рецепт моје баке. Све престане.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Деа Ђурђевић "Дама године"

НАЈЛЕПШЕ ЈЕ КОД КУЋЕ

* Како сте провели празнике?

- Раније смо волели да идемо у бројне престоничке локале, али од ове године смо одлучили да останемо код куће. Драже ми је да се Младен и ја осамимо и уживамо у нашој малој оази мира, него хаос и гужва коју имамо свакодневно због много обавеза.


ВЕРНА ЗВАНИЧНОЈ МЕДИЦИНИ

* Верујете ли у алтернативне методе лечења и лековите траве?

- Никада нисам пробала ништа од алтернативе, тако да не могу да говорим на ту тему. До сада сам се лечила само конвенционалном медицином и уверила се да имамо светске стручњаке.