Сања Маринковић траје већ пуних двадесет година, пркосећи променама, трендовима и мишљењима. Њен „Магазин ин“ је једна од ретких емисија која је временом превазишла трку за рејтингом и постала култна, непрестано изазивајући реакције, често црно-беле, али константне. Упоредо са успехом емисије, Сања је превазишла популарност, сачувала свој идентитет и посветила се мери своје среће. Пред још једном годином за коју се, како каже, нада да неће баш све бити по старом, за наш лист открива новогодишње жеље, али и много тога што је „Магазин ин“ и њу саму обележило током претходних година.

Који новогодишњи “Магазин ин” никада нећете заборавити и због чега?

Одувек сам волела шоу програме, а нарочито оне у којима можете да разговарате и о ономе о чему већина ћути, па и када је реч о темама које нас окупирају у време празника. Када се празничне светиљке упале у мом студију, шоу поново може да почне и тако, ево, већ двадесети пут. Некада не могу ни да претпоставим шта ће моји гости испричати о себи кад евоцирају успомене на најемотивније Нове године, када су у поноћ остали без пољупца или одлучили да баш у новогодишњој ноћи савладају лекцију о самоћи и дочекали поноћ у пиџами, уз руску салату и сарму, далеко од џет-сет гламура. Трудим се да не изневерим очекивања публике и позовем шармантне, духовите и насмејане госте из сфере политике, медија, естраде и културе, којима је до песме и шале. Тако ће бити и у првим издањима “Магазина ин” у 2020. години. Посебно се радујем емисији у којој је министар Ивица Дачић причао о томе где су најлепше политичарке на планети.

Једна сте од ретких која је годинама у истој медијској кући. Да ли би “Магазин ин” изгубио свој рејтинг на другој телевизији?

Љубав између телевизије “Пинк” и мене постоји више од две деценије и никада нисам размишљала да потражим признања на другој адреси, иако је било много понуда и уговора за које су ми говорили да сама упишем цифру коју желим. Да није све у новцу је мој принцип у који верујем.

Прочитајте још - Сања Маринковић: Путовање по мојој мери среће (ФОТО)

Они који вас воле упорно вас гледају. Они који вас не воле то упорно не желе да признају. Који су важнији?

Сви гости које позивам имају своје место у емисији, а и моја публика, наравно, има отворен позив за забаву и разговор, већ две деценије, и ја сам задовољна ко год да се одазове.

Какво је данас медијско небо над Србијом? Шарено као новогодишња расвета или тамно, а вештачки осветљено, да се сакрије мрак?

Медији су данас ствар тренутка и ко има осећај за вест и сензацију и ко уме да их пласира први и изазове емоцију и реакцију код људи, побеђује у трци за гледаност и читаност. Грађани су данас, захваљујући “геџетима” које имају у џепу или торби, репортери са лица места, чешће него новинари, и то није лоше уколико је та мисија и друштвено одговорна. Надам се да ће друштвене мреже ускоро почети да негују и ту дозу племенитости, посвећености и солидарности, јер једино тако ћемо сви бити мотивисани да чинимо добра дела, а не да имамо страх од неизвесности.

Да ли сте престали да разбијате заблуде да је оно што гледамо у “Магазину ин” исто што и ваш приватни живот?

Увек се трудим да и своју емисију и свој живот мењам набоље, а колико је Сања Маринковић искрена када прича о себи и износи ставове на теме које чине живот, заувек ће остати тајна.

Шта чини ваш живот независно до телевизије, Инстаграма, света познатих?

Нисам од оних који се труде да на друштвеним мрежама причају о лажној срећи и често се питам шта им се дешава кад се из те лажне среће једног дана пробуде. Имам одговорност, као јавна личност, да својим понашањем, ставовима, а пре свега кроз ведар дух и поруке оптимизма, дам ветар у леђа женама да буду своје и слободне и да скроје, уколико желе, живот по мери своје среће и љубави. Породица, пријатељи, путовања, спорт, дружење, песма и плес су оно што мени истински храни душу, и ја се и приватно и јавно понашам онако како мислим и осећам. Зато верујем у тезу какве су ти мисли такав ти је живот.

Прочитајте још - Сања Маринковић: Подржавам љубав путем интернета

Пуне две деценије камера и екран су ваше огледало. Када сте пожелели да га разбијете, јер је слика била искривљена, а када сте постали задовољни одразом?

Жене су склоне да себи кажу да никада нису довољно лепе да би привукле пажњу мушкарца, никада довољно паметне да би успеле, ни довољно згодне баш за ту хаљину, али ја нисам од тих. Кад погледам свој одраз у огледалу, углавном ме освесте подочњаци од умора и непроспаваних ноћи и мутан поглед можда због немира који ми ремете сунчан дан. Онда саставим рачун свих трошкова који ми не чине живот лепшим и пожелим да направим неке болне, али неопходне резове, одложим у заборав непотребне ствари, ослободим се неких уверења и претераних брига, позовем најбољу пријатељицу и дочекам зору са телефоном у руци. Ово је био мој сценарио последњих дана 2019. године, надам се са срећним крајем у 2020.

Новогодишњи "Магазин ин" Фото Пинк

Уз слику иде реч. Која вам је увек недостајала у животу?

Они који ме најбоље познају често ми кажу: ”Послушај ме!” јер страхују да ћу заувек бити краљица наивности и лаковерности, спремна да оправдам свачији поступак, било да је реч о свакодневници, послу или љубави. Самопоштовање, вера у себе и можда неке нове заповести, када ми понестане речи.

У којој новогодишњој ноћи сте највише плакали, а која вам је остала у најлепшем сећању?

Трудим се да ми сузе никада не покваре сценарио за срећан крај новогодишњих ноћи, тако да сам их углавном скривала у чашама омиљеног пића, а и нисам од оних аматера који чекају поноћ да би оплакали тешке тренутке из претходне године. Увек сам за отменију варијанту дочека, уз шампањац, свечану тоалету и раскошну вечеру коју углавном Александар спрема за Страхињу и мене, или тренутке смеха са друштвом, уз Ану Бекуту или Цецу до зоре. Првог јануара јутарњу кафу већ пуну деценију пијем на београдском аеродрому, чекајући лет за омиљене Страхињине дестинације. Туга јесте једна врста одбране и у време када су сви заражени вирусом среће, али не и на мојој адреси.

Једном сте рекли да имате утисак да је срећа у Србији забрањена. Чиме браните своју и шта је чини?

Већина жена у Србији данас тежи идеалу вечите лепоте и младости, идеалу успешне каријере, идеалу раскошног и ја сам већ деценијама на неким од тих листа, али верујте ми, нимало није као у бајци и највише би ми пријало да сам на листи најсрећнијих и најбезбрижнијих. Нажалост, ми на овим просторима тешко да смо икада спојили две срећне и безбрижне године, па тако и ја, која сам постала краљица стрепње, можда зато што с годинама и зрелошћу спадам у оне жене које исувише воле све оно што им живот чини лепшим - мајчинство, посао, пријатељство, љубав. Не пристајем у животу ни на шта што није љубав и тако се браним, јер смо нажалост сведоци да се већина жена и мушкараца задовољава мрвицама, шемама, штосевима, било у љубави или животу, уз оправдање да им је тако боље, исплативије, корисније, а можда и забавније.

Да ли крајем сваког децембра подвлачите црту или продужавате своју меру среће и како је то ове године?

Децембар је заиста за оне који нису научили да на време подвлаче црте, када осете да нису довољно вољени, задовољни и слободни да кроје живот по мери своје среће. Паметне жене одаберу на време оно што им је потребно и схвате да немају више времена за глупе ствари и погрешне људе. Недавно сам и јавно изјавила да су на списку мојих новогодишњих жеља мајчинство, посао и здравље, али да је једна од највећих да у 2020. години будем највољенија жена.

Шта је важно сваког 31. децембра пронаћи у себи?

Иде Нова година, а код мене, надам се, неће баш све бити по старом. Трудићу се да будем нежнија и мање критична према себи, јер верујем да сам то заслужила. Најхрабрија и најнежнија мама, највољенија жена, насмејана ћерка и сестра и брижан пријатељ. За остало ћемо лако.

Где путујете за ове празнике и шта бисте волели да остварите у 2020. години?

Са првим даном Нове године бићу на плажи са породицом, у улози разигране мајке и тетке, спремна да удовољим жељама све моје деце, снаје и брата, а списак онога што ми је заиста потребно, на скали од 1 до 5, знају само моја снаја и моја најбоља пријатељица, и тако ће и остати.