КАДА је као средњошколка учествовала у представама на франкофонском фестивалу у Мађарској, глумици Марији Вицковић су редитељи саветовали да настави да негује своје сценске вештине и да упише Академију. И нису погрешили.

Талентована Подгоричанка је већ током факултетских дана стала раме уз раме са највећим глумачким звездама, а потом су уследиле роле у филмовима "Класа 2000" и "Зона Замфирова". Потом је засијала у улози Маријане у романтичној драми "Поглед са Ајфеловог торња". Тада је постала једна од најтраженијих младих глумица, па смо је током протекле деценије гледали у филмовима "Кројачева тајна", "Неко ме ипак чека", "Аманет", као и у серијама "Грех њене мајке", "Војна академија", "Мјешовити брак" и "Мирис кише на Балкану". У остварењу креираном према делу Гордане Куић запазио ју је великан српских ТВ серија писац Синиша Павић. Из пера легендарног аутора, 17. децембра на Први програм РТС стиже комедија "Јунаци нашег доба", у којој Марија има једну од главних улога.

Прочитајте још - Марији Вицковић плакета “Жанка Стокић”

- Играм самохрану мајку, која је у великој финансијској кризи и немаштини, приморана да живи код своје тетке (тумачи је Ева Рас) са својим сином и мора да прихвата најразличитије послове само да би прехранила породицу. Временом се сазнаје да она има једну велику тајну коју ће у једном тренутку морати да буде откривена - каже за "ТВ новости" Марија и додаје да није имала прилику да погледа епизоде. - С обзиром на сјајан и веома актуелан текст, какав је Павић написао, и на лепезу мојих заиста одличних колега глумаца, мислим да ћемо у овој серији видети Павића у најјачем издању.

* Како је било искуство радити са њим? Са ким сте највише снимали?

- Мени је било сјајно јер први пут играм код Павића. Када је почело снимање чула сам да он не воли да се текст мења већ да се изговори тако како је написао. И то је данас скоро па непостојећа појава, јер ми глумци смо често у тешким ситуацијама на снимањима - касно добијамо текстове или морамо да их прилагођавамо, мењамо. Тако да је мени тај Павићев захтев веома помогао, јер сам ја од оних глумаца који морају добро да знају текст да би могли да глуме. А и Павића заиста немате потребу ни да препричавате ни да исправљате. Он је прави драмски писац. И осећа глумца и пише за њега. Највише сам снимала са Бранком Цвејићем, Евом Рас, Радетом Маричићем, Цецом Бојковић.

У серији "Ургентни центар" са Златком Ракоњцем

* Ваш лик је жена борац, шта за вас то значи? Која су била ваша највећа животна искушења и како сте их превазишли?

- То значи да је то особа која не очајава и не плаче над својом судбином, већ колико год да је тешко налази начине да исплива. Ја своја животна искушења исто тако превазилазим. Себи сам до сада доказала да сам јача од сваког искушења, само је питање колико у том тренутку желим да се одупрем томе.

* У ранијем интервјуу за "Новости" рекли сте да ваш лик у серији "не уме да ћути", па због тога добија отказ. Да ли сте као и она или прећутите неправду и држите све у себи?

- Не, ја сам од оних који апсолутно не ћуте на неправде, и не трпе. Веома често говорим гласно и на своју штету, али не кајем се због тога.

Гледаћемо вас и у трећој сезони серије "Ургентни центар", какав је ваш лик у серији?

- Играм жену хирурга која долази са специјализације из иностранства да ради у Ургентном центру. Она је диван лик, способна, независна, брза, посвећена послу, отворена у својим жељама према мушкарцима. Једна скроз модерна цица, тако да баш уживам у снимању. Колеге доктори су ми Драган Мићановић, Иван Јефтовић и Никола Вујовић. Неки су већ снимали, неки су као и ја нови ликови,али најбитније од свега да се сјајно забављамо и радимо.

* За улогу сте се припремали тако што сте посматрали лекаре, како сада доживљавате њихов посао?

- Морала сам да будем упућена у хируршке операције. Свакако то је изузетно хуман, тежак и одговоран посао. Лекарима, поготово у овој земљи у којој је све потцењено, апсолутно се дивим.

* Играте и у филму "Пролеће на последњем језеру" о Иви Андрићу. Можете ли нам открити нешто о вашем лику и како је изгледало снимање?

- Играм Андрићеву жену Милицу Бабић, костимографкињу. Ипак, у овој причи она је још у браку са својим првим мужем, а паралелно је у вези са Андрићем. Цела радња се дешава у хотелу на Боденском језеру 1941. док је Андрић био у дипломатији, у току немачке окупације. Тренутно је у постпродукцији, једва чекам да видим тај филм. Мислим да поседује квалитет добрих британских драма.

Серија "Јунаци нашег доба" Фото РТС

* Шта мислите у тренутној хиперпродукцији серија и филмова у Србији?

- Мислим да је то одлично. Само не знам колико ће потрајати.

* Да ли памтите како сте се осећали када сте добили прву улогу?

- Памтим, то је било на трећој години Академије, Милан Караџић ме је звао за трећу представу из његове бокешке трилогије. Innominato се звала, била сам директна партнерка великог Гаге Николића. Осећала сам се почетнички, испрепадано, али са великом жељом да се покажем. Непрекидно сам радила на тексту и пробала улогу цео дан и целу ноћ.

* Бирају ли улоге вас или ви њих?

- Углавном их ја бирам. Неке дођу и непланирано.

* Постоји ли улога која се још није десила, а већ дуго размишљате о њој?

- Волела бих да снимим неки акциони филм.

* Ко вам је највећа подршка и чије критике уважавате?

- Подршка су ми сви људи који ме окружују, од породице до пријатеља. Критике и савете волим да чујем и од обичне публике. То није лоше послушати понекад.

* Посвећујете ли се и својој другој љубави - певању?

- Да, али сада само у кућном издању.

* Како изгледа ваш дан за уживање?

- Разнолико. Зависи од дана. Волим када су ти дани креативни, али немам увек времена за то.

Са Милошем Ђуричићем "Грех њене мајке"

ЉУБАВ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ

ЈОШ од студентских дана Марија Вицковић је веома ангажована у позоришту. Током треће године студија постала је члан Народног позоришта у Београду, а добитница је и бројних признања. Прошле године овенчана је плакетом "Жанка Стокић" за најбоље глумачко остварење. На репертоарима београдских позоришта игра у чак шест представа.

- Играм у представама "Дама са камелијама", "Сан летње ноћи и "Неспоразум",у Народном позоришту, и "Ујка Вања", "Ајнштајнови снови", "У агонији" и "Швабица" у Југословенском драмском позоришту - открива Марија.