Македонски документарни филм "Земља меда" Тамаре Котевске и Љубомира Стефанова изабран је за филм године према америчком листу Њујорк тајмс који је филмове познатих редитеља попут Мартина Скорсеза и Квентина Тарантина ставио после документарног филма о односу човека и природе.


"Земља меда" је већ освојио три награде на овогодишњем фестивалу Санденс, који је један од најзначајнијих америчких фестивала независног филма јер пружа прилику перспективним филмским ствараоцима који се баве документарним, иностраним и независним филмом да промовишу своје пројекте и привуку пажњу шире јавности.

Македонски филм је замишљен као информативни видео запис који је спонзорисала држава, наводи Њујорк тајмс који сматра да је остварење "ништа друго него пронађени еп, стварна алегорија из животног окружења" а не само "необична комедија о старовековном проблему непажљивих суседа".

Филм о пчеларки у забаченом планинском селу која покушава да врати природну равнотежу такође је номинован у категорији најбољег страног филма за престижног Оскара.

Остварење је добило бројне друге награде, међу којима у Барселони и Тел Авиву.

Њујорк тајмс је на четврто место ставио дугоочекивани Скорсезеов филм "The Irishman" (Ирац) са Алом Паћином и Робертом де Ниром са образложењем - "Шта је кинематографија? Ако имате три и по сати времена - овај филм је прилично добар одговор".

Амерички лист је на девето место сврстао остварење Тарантина "Once Upon a Time… in Hollywood" (Било једном у Холивуду) наводећи да је то филм као одговор на исто питање шта је кинематографија и додао да "посебну пажњу треба обратити на вилицу Бреда Пита и стопала Маргот Роби".

Њујорк тајмс у дугом тексту о кинематографији критички говори о промени укуса публике, оцењујући да је уметност један од показатеља периодичне кризе идентитета у друштву, у свету у којем се филмови сада више гледају на интернет стримингу него у биоскопским салама.


Прочитајте још: ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА: Величанствене слике света


Лист такође помиње "доминацију" разних франшиза попут Дизнија, Марвела и других суперхероја, чија публика оптужује редитеље попут Скорсезеа и Тарантина за елитизам и застарелост.

Њујорк тајмс оцењује да такве оптужбе представљају пример псеудо-популизма који брани укус масе.